Medjunarodne finansijske institucije i njihov znacaj u
razvoju svetske privrede

Nastanak medjunarodnih finansijskih institucija

Na porušenim temeljima posle Drugog svetskog rata javila se potreba za uspostavljanjem medjunarodnog monetarnog sistema, radi ublažavanja potresa koje je nastalo dugogodišnjim ratovanjima u kojima je došlo do iscrpljenosti privreda što je svakako ostavilo traga i na medjunarodnu saradnju i razvoj.
Prva konferencija održana 1944 u Bretton Woodsu u SAD-u na kojoj su osnovane dve organizacije za medjunarodnu i monetarnu saradnju.
• Medjunarodni monetarni fond(MMF)- INTERNATIONAL MONETARY FUND (IMF)
• Medjunarodna banka za obnovu i razvoj - INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET (IBRD)

Krajem Drugog svetskog rata mnoge zemlje su bile spremne da se ukljuce u razvoj medjunarodne monetarne saradnje, cak i ako bi to ogranicavalo njihovu slobodu u oblasti monetarne politike. Pošlo se od stanovišta da zemlje samo zajednickom akcijom mogu ublažiti potrese posleratne ekonomske krize a na osnovu iskustva posle Prvog svetskog rata.
Zadatak fonda je u osnovi bio da ublaži posledice rata, koje su ostavile traga na funkcionisanje medjunarodnog sistema, odnose medu zemljama, i uspostavljanje bolje medjunarodne monetarne i finansijske situacije izmedju zemalja.

Obe novonastale organizacije su imale u suštini razlicite konkretne zadatke ali je ipak obezbedjena komplementarnost u poslovanju ovih organizacija.

Medjunarodni monetarni fond i njegova organizacija

MMF je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti medjunarodnih placanja, politike deviznih kurseva, i izdavanje kratkorocnih kredita onim zemljama koje imaju problema sa neuravnoteženim platnim bilansom.
IBRD je trebalo da obezbedi dugorocne kredite kojima ce omoguciti obnovu i razvoj privreda zemalja clanica MMF-a koje su bile uništene nakon rata, za koje nije bio zainteresovan privatni kapital zbog neprofitabilnosti i visokog rizika ulaganja(npr. infrastruktura.)

MMF je izgradjen na osnovu dva plana:

1. Kejnzov plan (britanski plan) – delimicno je poslužio kao dopuna za izgradnju MMf-a
Kejnzov plan je predvidjao stvaranje madunarodne unije i madunarodne monetarne jedinice koja bi se zvala BANKOR cija bi vrednost trebalo da bude fiksna i izražena u zlatu i da se pariteti nacionalnih valuta u bankor, a svaka promena pariteta bi se mogla izvršiti samo uz saglasnot unije.

2.Vajtov plan (americki plan) – u potpunosti prihvacen.
Vajtov plan je predvidao formiranje medjunarodnog stabilizacionog fonda gde je bilo predvideno formiranje medjunarodne monetarne jedinice UNITAS, cija bi vrednost bila deset dolara u zlatu. Za promenu pariteta nacionalnih valuta koji je odreden u odnosu na unitas, bila bi potrebna takode saglasnot fonda.

Iako su planovi i ciljevi mmf-a mnogo više od taksativno nabrojanih rešenja, moramo napomenuti da se njihova primena i dejstvo ne iscrpljuje u nekoliko glavnih tacaka kao i da je polje delovanja mnogo šire na medjunarodnom i unutrašnjem planu.

Planovi mmf-a :
1) Obezbedivanje saradnje u oblasti medjunarodnih placanja.
2) Regulisanje politike deviznih kurseva
3) Kratkorocni krediti za uravnoteženje platnih bilansa.
Kao što vidimo planovi mmf-a prostiru se pre svega na medjunarodni plan ali preko njega na stabilizaciju unutrašnje ekonomske situacije zemalja ucesnica.

Ciljevi :
1) Unapredenje medjunarodne saradnje konsultacijama i rešavanjem monetarnih problema.
2) Proširivanje medjunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka, kao i proizvodnje.
3) Stabilizacija deviznih kurseva i sprecavanje konkurentske depresijacija
(pad vrednosti jedne valute u odnosu na drugu na deviznom tržištu)
4) Multilateralizam u medjunarodnim placanjima za tekuce transakcije i uklanjanje deviznih ogranicenja koja usporavaju rast medjunarodne trgovine.
5) Obezedivanje finansijskih kratkorocnih sredstava za pomoc zemljama clanicama, radi uravnotežavanja platnog bilansa.
6) Smanjenje platno-bilasnih neravnoteža.

Za svaku zemlju odredena je kvota koja se uplacuje u fond da bi se postalo clan mmf-a, ta kvota iznosi 25% u Specijalnim pravima vucenja (special drawing rights – SDR) ili u konvertibilnim valutama(tih 25% je u zlatu ili dolarima). Ostali deo se uplacuje od 75% se uplacuje u nacionalnoj valuti.
Da bi shvatili funkcionisanje kvota moramo znati šta predstavlja SDR. Specijalna prava vucenja predstavljaju ‘’sinteticku’’ valutu cija je vrednost pocev od 1.1.1999god. odredena kao ponderisani prosek valuta americkog dolara, eura, japanskog jena i britanske funte. Uvodenjem SDR-a nastojalo se ubalažiti uticaj meduvalutni promena koje uticu na poslovanje MMF-a. Iz tih razloga obracunavanje se vrši u SDR-u a njegova revizija, tj. revizija kvota je poželjna na svakih pet godina.
Od velicine kvote zavisi mogucnost dobijanja kredita broj glasova, i udeo pri raspodeli novokreiranih SDR. Svaka zemlja raspolaže po 250 osnovnih glasova i još po jedan glas na svakih uplacenih 100 000 SDR na osnvu kvote.

Organizacija MMF-a

Najviši organ fonda je ODBOR GUVERNERA, u ovom odboru svaka zemlja ima jednog predstavnika i jednog zemenika. Prema pravilu sastaju se jednom godišnje da bi se usvojio godisnji izveštaj i završni racun i doneo odluke iz svojih nadležnosti.

ODBOR IZVRSNIH DIREKTORA (board of executive directors)
Odbor cine 24 izvršna direktora koji rukovode poslovima fonda. Od 24 izvršna direktora osmoricu imenuju zemlje sa najivišim kvotama u MMF-u (SAD, Velika Britanija, Nemacka, Francuska, Japan, Saudijska Arabija, Rusija i Kina).
Ostalih šesnaest direktora biraju druge zemlje clanica po grupama koje se nazivaju constituency.

Na celu odbora izvršnih direktora je GENERALNI DIREKTOR (managing director). Do 1999god. na celu je bio francuz Mišel Kamdesi, ali je podneo ostavku tako da od marta 2000-te, novi direktor je nemac Horst Keler.

Kredititi MMF- a

Clanice koje se suoce sa deficitom platnog bilansa mogu racunati na kredite MMF-a pod odredjenim uslovima. Mogucnost dobijanja kredita pre svega zavisi od velicine kvote date zemlje.
Zaduživanje kredita može dostici i iznos od 100% kvote date zemlje i to u cetiri tranše po 25%. Prva kreditna tranša može se dobiti lako u slucaju da je potrebana za pokrivanje deficita platnog bilansa.
Tih 25% su clanice uplatile pri pristupanju u fond,bilo u zlatu bilo u konvertibilnim valutama pa su to fakticki i njihovo depoziti.
Ostale tri kreditne faze su uslovljenje na taj nacin sto svaka zemlja mora da se dogovori sa MMF-om o programu prilagodavanja a to su:(1)
- mere fiskalne politike
- mere devizne politike
- mere monetarne politike
- mere trgovinske politike
zarad popravljanja platno bilansnih situacija, zbog cega je i odobren kredit.
Taj period može trajati od jedne do tri godine, s’tim sto otplata pocinje nakon tri godine i tri meseca od kada su dobijena kreditna sredstva a otpalata se završava pet godina od tog trenutka.
Otplata se vrši u osam kvartalnih rata u ukupnom roku od pet godina.
Sve te obaveze o dogovorenom programu prilagodjavanja – stabilizacioni program, unose se u pismo o namerama koje se dostavljaju fond

Pismo o namerama

Pismo o namerama predstavlja akt koji suvereno donosi zemlja clanica, ali ipak sadrži sugestije fonda o ekonomskoj politici koju data zemlja treba da sprovodi ako želi podršku fonda.
Stabilizacini fondovi koji se predlažu dužnicima vode pre svega racuna o ekonomskoj politici kakva bi trebala da bude da bi se moglo obezbediti dovoljno deviza za vracanje duga, a dugorocni interesi razvoja te zemlje ostaju u drugom planu.

Stand – by aranžmani

Pored obicnih pozajmica cesto se koriste i stand by aranžmani koji su ustvari krediti u pripravnosti. Ovde je rec o odobravanju okvirnog iznosa kredita, koji zemlja može da korisiti u odredjenom periodu u zavisnosti od potreba i od toga da li sprovodi stabilizacioni program koji je prethodno ugovoren sa fondom.
Fond periodicno nadgleda kakvi se rezultati ostvaruju u platno bilansnom stanju, povecanju monetarnih rezervi, ogranicavanju unutrašnje potrošnje i kako se odvija umanjivanje stepena zaduženosti zemlje.
Velicina stand by aranžamana zavisi od potreba zemlje tj. koliko joj treba toliko može da dobije samo pod uslovom da stabilizacioni plan tj. program bude dogovoren i odobren od fonda.
U svetskoj privredi dolazi do velikih promena, a to pored vec namenutih kredita namece i neke nove vrste kao što su:
1. Olakšice za kompezantorno finansiranje(olakšice za kompezantorno finansiranje - compensatory finansing facility)
2. Olakšice za kompezantorno finansiranje i nepredvidive slucajeve CCFF (compensatory and contingency finansing facility)
3. Olakšice za finansiranje tampon zaliha ( buffer stock financing facility)
4. Naftne olakšice( oil facility)
5. Pozajmice iz starateljskog fonda (trust fund)
6. Olakšice za strukturno prilagodjavanje – SAF (structural adjustment facility)
7. Povecane olakšice za strukturno prilagodjavanje ESAF (enhancend struktural adjustment facility)
8. Proširene fondove olakšica EFF (extended fund facility)
9. Dodatne finansijske olakšice politika uvecanog pristupa koja je zamenila dodatne finansijske olakšice kreditita za pomoc u vanrednim situacije.
10. Od 1993 uvedene su olakšice za sistematsku transformaciju STF (sistemic transformation facility) za zemlje u tranziciji u kojoj se i mi sada nalazimo
Ukupan iznos kredita koji jedna zemlja moze dobiti od MMF-a od redovnih izvora ogranicen je na 100% kvote ili 300% ukupne, i u izuzetnim prilikama krediti mogu iznositi i do 500% kvote.
31.01.2001 ukupan iznos kredita koji je fond odobrio svojim clanicama, njih 91 iznosi 50.5 milijardi SDR-a tj 65milijardi dolara.

Medjunarodna banka za obnovu i razvoj

Medjunarodna banka za obnovu i razvoj – International Bank for Reconstruction and Development IBRD, osnovana je kada i MMF 1944 god. u Breton-Vudsu.
Pod njenim okriljem razvijene su tri finansijske institucije, afilijacije Banke:
• Medjunarodna finansijska organizacija – IFC osnovana 1956 godine.
• Medjunarodno udruženje za razvoj - IDA osnovana 1960 godine.
• Multilateralna agencija za garantovanje investicija - MIGA osnovana 1988god.
Cilj IBRD institucije leži u mogucnosti kreditiranja onih projekata koji su znacajni za nacionalnu privredu i nacionalnu infrastrukturu. Tu privatni kapital ne kanališe svoja sredstva jer ulaganja u ovu delatnosti pre svega nisu neposredno profitabilni a sa druge strane povecan je stepen rizika. Banka iz ovog ugla nije konkurent privatnom kapitali vec ostvaruje povoljnije uslove za plasman privatnog kapitala i njegovu vecu profitabilnost.
Banka je organizovana u vidu akcionarskog društva. Pocetni kapital je osnovan u pocetku prodajom 100 000 akcija od po 100 000 dolara. Udeo pojedinih zemalja tj. njihovih kvota uslovljen je njihovom ekonomskom snagom. Clanice su uplacivale 20% od kvote ciji je deo cinio 2% u zlatu a 18% u dolarima. Ostali deo 80% cuva se kod centralne banke date zemlje na posebnom racunu, a položena sredstva služe kao rezerva za pokrice obaveza tj. kao sredstvo obezbedenja Banke.

Organi banke su :
• Odbor guvernera
• Odbor izvršnih direktora (Executive Directors)
• Predsednik

Odbor guvernera cine po jedan clan svake zemlje, sastaju se jednom godišnje radi usvajanježa godišnjeg izveštaja i završnog racuna, izabrao direktore i rešavao pitanje iz nadležnosti. Odbor izvršnih direktora (Executive Directors) cini telo od 24 clana, pet clanova biraju zemlje sa najvecim izborom kvota, a ostalih 19 biraju izborna tela, a mandat im traje dve godine.
Sredstva banke poticu iz cetiri osnovna izvora : uplaceni deo kvota zemje clanice, zaduživanje na medjunarodnom finansijskom tržištu, povracaj datih kredita, i ostvareni dohodak.
Procentualno gledano najviše sredstava potice od zaduživanje Banke na medjunarodnom tržištu. Ova zaduženja vrše se prodajom svojih hartija od vrednosti kod vlada pojedinih zemalja, njihovih centralnih banaka kao i njohovih poslovnih banaka. Hartije od vrednosti su jako atraktivne na finansijskom tržištu jer zemlje clanice garantuju svojim kvotama, ali i investicije banke su strogo kontrolisane i birane od strane eksperata IBRD-a.
Banka odbrava zajmove prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata a rede za opšte razvojne potrebe, dakle vodi se prvenstveno racuna da taj projekat doprinosu razvoju zemlje ali i da obezbeduje urednu otplatu sredstava. Kredite uzimaju agencije, banke ili drugi subjekti, ali iza svih projekata vlada je garant. Krediti se daju na rok otplate prosecno oko 20god, uz grejs period od prosecno pet godina. Znacaj banke i kredta leži u finansiranju projekata koji su od velikog znacaja i gde kapitali privatnih fondova ne traže plasman.

Medjunarodno udruženje za razvoj - IDA

Za nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju kreditiranje od strane Medjunarodne banke za obnovu i razvoj su skupi. Da bi se ipak omogucio priliv kapitala i investicija u ove zemlje 1960 godine osnovano je Medjunarodno udruženje za razvoj Internacional Development Association kao afiliacija IBRD. Kroz povoljnim uslovima i kroz izvesne poklone trebalo je obezbediti finansiranje neprofitabilnih projekata od cije realizacije ce imati korist stanovništvo u širem smislu ali ima i socijalnu fukciju u smanjivanju napetosti i tenzija datog društva.
Pravno i finansijski gledano udruženje IDA je odvojene od Banke za obnovu i razvoj ali službenici i rukovodioci su im zajednicki.
Sredstva za finansiranje projekata Medjunarodnog udruženja za razvoj izviru iz uplacenih kvota zemalja clanica, doprinosa na osnovu povremenih “popunjavanja” (replenishment), poklona , transfera dela profita koji ostvaruje IBRD i otpalate po ranijim kreditima.
Pravo na korišcenje fondova imaju u kojima vrednost nacionalnog proizvoda GNP per kapita je manja do 1506 dolara, kao i neke ostrvske zemlje ciji su kreditni kapaciteti na nižem nivou. Ovoj grupi pripada 81 zemlja sa 3,3 milijarde stanovnika.
Graniza i kriterijumi su promenljive ali ipak u prednosti su nerazvijene zemlje ciji je GNP ispod 859 dolara.
Rokovi kreditiranja krecu se oko 40 godina sa grejs periodom od oko 10 godina,
Kamata se na zajmove ne placa, ali pocev od 1989 placa se provizija od 0,75., a ucešce zajmova u finansiranju projekata krece se oko 40%. Za kredite IDA nije potrebna državna garancija.

Medjunarodna finansijska organizacija – IFC

Medjunarodna finansijska organizacija - International Financial Corporation je osnovana da bi se podstakao privredni razvoj kroz ulaganja u privatni sektor. Osnovana je 1956 godine kao afilijacija IBRD-a. Preko korporacije sredstva se mogu obezbediti u vidu kredita i u vidu ucešca, ali najznacajnija uloga IFC-a je što ono deluje poput tržišta ona povezuje, dovodi u kontakt privatne preduzetnike kojima je potreban kapital sa zainteresovanim ulagacima. Ona stvara tako bolje uslove za plasman privatnog kapitala, pruža se tehnicka, utice se na razvoj institucija i mehanizama. Clanstvo u International Financial Corporation uslovljeno je clanstvom u IBRD.U radu ucestvuju 175 zemlje, fondovi za finansiranje su u stalnom porastu na dolar IFC dolazi još pet iz drugih fondova kojima se potvrduje da organizacije strogo vodi racuna o važnosti projekata i povezivanja vlasnike kapitala sa ulagacima a pored svega ostvaruje se širi društveni interes.

Multilateralna agencija za garantovanje investicija

Multilateralna agencija za garantovanje investicija – Multilateral Investment Guarentee Agency, predstavlja organizaciju koja radi na davanju garancija radi eliminisanja ili ublažavanja posledica koje se ne vezuju za redovnu poslovnu aktivnost. Tu su dakle nekomercijalni rizici medu kojima figuriraju ratni konflikti.
Ona takode u skolpu svog poslovanja daje investitorima informacije ali i pruža garancije u projekte koji su posebno važni u manje razvijenim zemljama.
Organi upravljanja su Savet guvernera, Odbor direktora, i Predsednik.
Izvori finansiranja su samostalni a leže u prikupljanju prihoda od premija za kredite.
MIGA okuplja oko 160 zemalja a otvorena je za sve clanice Svetske banke.

Regionalne Banke za razvoj

Šezdesetih godina prošlog veka osnovane su tri regionalne banke za razvoj, koje po ciljevima nacinu rada, obezbedivanju sredstava podsecaju na Medjunarodnu svetsku banku za obnovu i razvoj. Osnovane su tri regionalne banke za razvoj i to Interamericka, Africka i Azijska.

Interamericka banka za razvoj – Inter American Development Bank
Ideja da se osnuje jedna regionalna banka za podrucije Latinske Amerike javlja se još na Prvoj interamerickoj konferenciji, održanoj 1889-90 u Vašingtonu. Posle Drugog svetskog rata ideja više dobija na znacaju zbog nezadovoljstva koje latinoamericke zemlje iskazuju zbog usmeravanja pomoci SAD-a ka Zapadnoj Evropi.
SAD odbija predloge ceneci da za to vec postoje odgovarajuce organizacije.
Januara 1960 osniva se IADB i u njenom okrilju je oko 46 zemalja, i to 28 sa americkog kontinenta a 18 su iz drugih regiona.

Africka banka za razvoj – African Development Bank

Predlozi za osnivanje Africke banke rodili su se na samitu africkih država 1960god. u Adis Abebi, na zasedanjima Ekonomske komisije UN za Afriku 1961god. Osnovana je 1963-64 sa sedištem Abidžanu – Obala Slonovace. Do 1983 clanice AFDB-a mogle su da budu samo države sa africkog kontinenta ali kasnije je otvorena mogucnost i za druge zemlje s’tim što ne mogu imati udeo u kapitalu iznad trecine ukupnog iznosa.
Fondovi se koriste najviše u projektima vezanim za za razvoj poljoprivrede i saobracaja a u clanstvu AFDB-a je oko 53 zemlje iz regiona i 24 van africkog kontinenta. Medu zemljama koje dominiraju sa odobrenim zajmovima su Egipat, Maroko, Zair, Obala Slonovace, Tunis.
Od 1972 god. postoji i Aricki fond za razvoj African Development Fund – AFDF.
Zajmovi su slicni uslovima IDA.

Azijska banka za razvoj - Asian Development Bank

Predlog o osnivanju Azijske banke za razvoj potekao je od Ekonomske komisije UN za Aziju i Daleki Istok ne zasedanjima 1960 godine. Posle dužih pregovora banka se osniva 1966 god. sa sedištem u Manili na Filipinima. U clanstvu azijske banke su 42 zemlje iz Azije i Pacifika 16 zemalja cine clanice evropskog kontinenta i iz Severne Amerike. Pocetkom 2000-te upisani kapital iznosi 49 milijardi dolara, od toga zemlje regiona raspolažu sa 64% a zemlje van regiona 36%.(3)
Najviše se ulaže u projekte infrastrukture, agroindustrije, energetike. Banka stoji i kao tehnicka podrška.

Banka za medjunarodne obracune – Bank for International Settlements.

Banka za medjunarodne obracune osnovana je na konferenciji u Hagu 1930 godine. sa sedištem u Bazelu. Osnovana je na osnovu Jangovog plana – Young Plan, kojim je trebalo olakšati placanje reparacija koje je Nemacka placala posle Prvog svetskog rata
Upisani kapital BIS banke je 1500 milinona zlatnih franaka podeljen na 600 000 akcija nominalne vrednosti od po 2500 zlatnih franaka. Do marta 2001 kapital je iznosio 331 milion zlatnih franaka.(4)
Zadatak Banke je da obezbedi bolju saradnju izmedu centralnih banaka zemalja clanica i da se ojaca stabilnost medjunarodnog finansijskog sistema. Dakle u njenom radu uzimaju ucesce samo centralne banke i medjunarodne finansijske institucije.
Ona deluje i kao posrednik tj. agent u poslovima finansijskih aranžmana.
Pored svega navedenog Banka koja ima ulogu “centralne banke” centralnim bankama, u svom radu bavi se i anlizama tržišta, obezbedivanjem tehnicke pomoci, kao i davanje kredita centralnim banakama po osnovu deponovanog zlatnog pokrica.

Evropska investiciona banka – European Investment Bank

Osnovana je Rimskim ugovorom 1957 godine. Sa Evropskom ekonomskom zajednicom clanice zajednice su i clanice Banke. Sedište EIB je u Luksemburgu sa ciljem da na neprofitonosnoj osnovi doprinosi balansiranom razvoju Zajednice korz finansiranje projekata koji ce uticati na razvoj nerazvijenijih regiona, projekata koji bi bili od zajednickog intrese, za više zemalja clanica i projekata koji bi obezbedili modernizaciju privrede. Banke odobrava zajmove i daje garancije privatnom i javnom sektoru, a udeo zajma u projektu EIB-a može biti i preko 50%. Kamatna stopa se utvrduje pre zakljucenja ugovra ili pri isplati svake tranše,a može biti fiksna ili varijabilna.
Korisnici kredita su oko 90% zemlje evropskog regiona mada se zajmovi izdaju i za projekte za druge regione sveta.

Evropska banka za obnovu i razvoj – European Bank for Reconstruction and Development

Osnovana je maja 1990 a pocela je sa radom aprila 1991 godine sa sedištem u Londonu. Cilj osnivanje EBRD-a je da se u zemljama Centralne Istocne Evrope podstakne prelazak na otvorenu tžišnu privredu, liberalizacija tržišnih odnosa, pomogne ukljucivanje u medjunarodnu ekonomiju uz posebno jacanje demokratskih institucija, uz to da se podstakne poštovanje osnovnih ustavnih nacela kao što su ljudska prava, ekologija je takode uslov. Banka ima 59 clanice ukljucujuci dve institucije : Evropska unija i Evropsku investicionu banku. Clanice banke su i neke vanevropske zemlje SAD i Japan, ali uslov je clanstvo u MMF-u.
EBRD odbrava kredite vladama pojedinih zemalja, lokalnim vlastima, i privatnim firmama, direktno ili kroz domace finasijske instance, ili preko poslovnih banka. Krediti se odobravaju malim i srednjim preduzecima za podršku pre svega u procesu privatizacije. Banka takode daje garancije za strana ulaganja, pruža podršku, daje informacije od znacaja za ulaganja.Postoji i saradnja sa drugim institucijama.
U pocetku svog poslovanja projekti finansiranja okrenuti su državnom sektoru, medutim kasnije u projektima preovladuje privatni sektor.

Znacaj Medjunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju svetske privrede

Nastanak Medjunarodnih finansijskih institucija uslovljen je porušenim odnosima posle Drugog svetskog rata. Poucena lošim iskustvom posle svetske ekonomske krize 30-tih godina, zemlje ucesnice Breton-Vudske konferencije osnivaju finansijske organizacije koje ce pre svega voditi racuna o medjunarodnim odnosima, njihovim odnosom snaga na svetskom tržištu, bolje saradnje na medjunarodnom planu, na tržištu kretanja kapitala i uspostavljanje temelja koji ce ubrzati razvoj zemalja clanica. Daljom razgradnjom finansijskih institucija osnivaju se afiliacije osnovanih institucija kroz koje se plasira kapital za razvoj nerazvijenih regiona do kojih kapital privatnog sektora ne traži svoju šansu za oplodnju i investiranje zbog velikig rizika.
Tako nastaju banke koje se specijalizuju za oblasti i regione kao što su Afiricki kontinent, zatim Azijski,za zemlje u tranziciji.
Pregovaracka snaga zemalja nije uvek ista kada se radi o davanju zajma za kreditiranje projekata. Mnoge zemlje su spremne da pristanu na menjanje i uslovljavanje vec postojece prakse, odnosa, pa i zakona. Direktan uslov odnosa u pregovaranju sa institucijom su pre svega visina kvote koje zemlje uplacuju, zatim ekonomska snaga date zemlje, kao i odnosi na politickoj sceni. U svakom slucaju rizici za plasman kapitala su manji u zemljama sa stabilnom politickom situacijom nego u zemljama sa cestim previranjima i nestabilnostima koje prate datu državu.
Pored toga pregovaracka snaga i odnosi sa institucijama uslovljeni su i nacionalnim tržišnim odnosima, zakonskim odredbama kao i njihovom primenom.
Sve su to važne cinjenice na koje se obraca posebna pažnja i kroz kreditiranje i saradnju sa institucijama mnoge zemlje su u nekom smislu primorane da prate svetske standarde, prelazak na nove nacine privredivanja, ogranicavanje ili selektovanje državnog intrvencionizma, liberalizacija tržišta, ukidanje monopolskih organizacija koje stvaraju nelojalne uslove a nekada znaju i da budu pod državnim protekcionizmom. Sve su to cinjenice koje su od mnogo šireg znacaja nego što je finansiranje nekog projekta.
Izvor za finansiranje projekata akumuliraju se iz više izvora. Pocetni izvor kapitala nastaje polaganjem sredstava kod banke zemalje clanice, zatim povracaj ranije datih kredita uvecanih za vrednost kamate, kao i dohodak od poslovanja institucija. Banke i organizacije posluju na medjunarodnom finansijskom tržištu gde ostvaruju prihode koje su jedan od izvora kredita.
Dakle višestruki znacaj finansijskih organizacija leži u regulisanju odnosa na medjunarodnom finansijskom tržištu, svojim merama teži se ublažavanje negativnih oscilacija koje imlpiciraju i nestabilnostima na nacionalnim tržištima. Pored toga važnija uloga je alokacija kapitala i investiranje u zemlje koje i nisu raj za investiranje privatnog kapitala, kao i na razvoj važnih projekata koje su uslovi za dalje ulaganje.
Tu pre svega mislimo na izgradnju infrastrukturnih objekata, zatim razvoj i usavršavanje privrede, poljoprivrede. Cena po jedinici proizvoda uslovljena je svim tim faktorima na koje institucije uticu, njihovom razgradnjom dolazi se do veceg nacionalnog dohotka per kapita, ali i otvaranjem novih radnih mesta.
Još jedna uloga Medjunarodnih finansijskih institucija je što one deluju kao “agenti” koji dovode u neposredni kontak investitore sa korisnicima zajma, kada investiranje prolazi kroz institucije svetskog znacaja sigurnost ulaganja je povecana ne samo zbog ugleda koji organizacije imaju, vec i zbog cinjenice da ogranizacije putem svojih organa vrše stalni nadzor nad projektom, daju važne informacije, savete i svu potrebnu pomoc kako bi ulaganja bila opravdana.
Sve pojave ne postoje same za sebe, ne postoje odvojene od ostalih faktora nisu izolovane tako da uticajem na jedne ostvaruju se i poboljšanja na drugim planovima.
Iz tih razloga teško je povuci crtu i taksativno nabrojati gde su granice uticaja finansijskih institucijama u razvoju svetske privrede, kada bi rekli da su to i instutucije koje vode i te kako racuna i o prirodnoj sredini da li bi to bila gornja granica uticaja. Na to necemo ni pokušati na ovom mestu da dajemo odgovore ali moramo znati da je veoma široka lepeza uticaja i cinjenica na kojima finansijske institucije insistiraju. Samim tim tu prestajemo na njih da gledamo kao na tehnicko operativne organizacije koje cemo izucavati iz ugla njihovog funkcionisanja kao što izucavamo neku poslovnu banku. Sama cinjenica da se plasiraju kapitali u zemlje u kojima su nacionalni dohotci veoma niski, ali i u zemlje u kojima statisticki gledano na svakih nekoliko minuta ima umrlih od gladi, daje nam respekt da je ne gledamo samo kao tehnicko-operativnu organizaciju i da shvatimo da su Medjunarodne finasijske organizacije veoma važne institucije koje daju impulse na razvoj svetske a preko njih i na nacionalne privrede.

Literatura :

- Uvod u medjunarodnu ekonomiju - Dr. Branislav Pelevic
- Ekonomija kapitala i razvoja - dr Bogdan Ilic.
- Medjunarodni ekonomski odnosi dr.Predrag Jovanovic,dr Oskar Kovac,dr.Mladjen Kovacevic,dr.Jelena Kozomora,dr.B.Pelevic. 1999.
- Internet

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD