Najozbiljnija upozorenja svetskoj javnosti danas dolaze od biologa i meteorologa, koji tvrde da je broj išcezlih biljnih i životinjskih vrsta u ovom veku izuzetno veliki, da raste po geometrijskoj progresiji, a da uocene klimatske promene vode još uvek nedovoljno izvesnom, ali sigurnom pogoršanju situacije u pojedinim regionima i zemljinoj kugli uopšte.
Etika zastite zivotne sredine Na sve ovo, postoje odredena pojedinacna i grupna reagovanja ljudske zajednice, kao što su Deklaracija o covekovoj sredini iz Stokholma (1972), Brutland izveštaj („Naša zajednicka buducnost“ – 1987) i Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju iz Ria de Žaneira. Intenzitet ovih fenomena i veoma nepovoljne prognoze za buducnost su dovele do stvaranja novih razvojnih ciljeva u tržišnim privredama, u koje je ušao nekada nezamisliv pojam „održivi razvoj“ (sustainable develompment) i koji podrazumeva, bez obzira na varijante definicije, odredeni stepen usmeravanja i ogranicavanja u korist mogucnosti razvoja buducih generacija, socijalnu pravdu za postojece stanovništvo i odgovornost za delovanje u smislu prevencije, smanjenja negativnih efekata, smanjenja negativnih efekata i medjunarodne saradnje. Te definicije se krecu uglavnom u rasponu izmedju sledece dve definicije.„Razvoj koji omogucava zadovoljenje današnjih potreba bez dovodenja u pitanje mogucnosti zadovoljenja potreba buducih generacija“ i „Proces promene u kojoj su eksploatacije resursa, smer investicija, orentacija tehnološkog razvoja i institucionalne promene uskladene i povecavaju sadašnje i buduce potencijale za zadovoljavanje ljudskih želja i aspiracija.”
Usvojenom Deklaracijom o životnoj sredini i razvoju iz Rio de Žaneira iz 1992. godine sa Konferencije UN o životnoj sredini, promovisan je skup od 27 principa, delimicno sintetizovanih u tri osnovne poluge delovanja, koje treba da pomognu definisanju i ostvarenju politike u toj oblasti – studije uticaja na okolinu, princip „zagadivac placa“ i prevencija, kao i demokraticnost u smislu ucešca javnosti. Godinu dana ranije, Medjunarodna trgovacka komora (ICC) je usvojila Poslovnu povelju za održivi razvoj. Obzirom na izuzetan znacaj i univerzalnost ovih principa, oni su u prilogu prikazani na osnovu nacrta standarda JUS ISO 14004.

Okolina i zaštita okoline – osnovni pojmovi

Okolina
Okolina / sredina - okruženje (okružujuci prostor) u kojem neka organizacija deluje, ukljucujuci vazduh, vodu i zemlju, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihovo medjudelovanje.

Zaštita okoline i zaštita prirode
Zaštita okoline i zaštita prirode su dva osnovna zakonska koncepta pristupa okolini.
Zaštita okoline reguliše ogranicavanja uticaja postrojenja na okolinu, a zaštita prirode ogranicava promene u prirodi (ekosistemima). Zaštita okoline se odnosi na podrucja namenjena urbanizaciji, industriji, saobracaju, poljoprivredi i druge covekove aktivnosti, dok se zaštita prirode odnosi na podrucja posebne prirodne vrednosti u kojima je dozvoljeno, ili je veoma ograniceno, unošenje promena u prirodne sadržaje.
Zaštita okoline je kompromis izmedju zahteva za ekonomskim aktivnostima i zahteva za o;uvanjem kvaliteta prirode, a zaštita prirode je kompromis izmedju želje za ocuvanjem prirode u njenom izvornom obliku i neminovnim promenama koje je covekova vrsta unela u, dotada spori i samoregulišuci, razvoj prirode. Zaštita okoline je evoluirala u nešto aktivniji koncept - okolinsko upravljanje. Termin okolinsko upravljanje po ISO EN BAS 14000 znaci upravljanje uz uvažavanje okolinske komponente.

Dan Planete Zemlje
Dan planete Zemlje se u svetu obeležava 22. aprila, na dan kada su u SAD, 1970. godine organizovani prvi masovni protesti za zaštitu životne sredine. Dvadeset godina posle u takvim protestima ucestvuje više od 200 miliona ljudi širom sveta koji su prepoznali da je zaštita životne sredine konacno postala opšta javna briga. Planeta Zemlja nastala je pre cca 4.600 miliona godina kad se od plinova i kosmicke prašine zgusnula u divnu, cvrstu i plavu kuglu, neznatno spljoštenu na jednom polu, ali i dalje takvu da je u nju lako zaljubiti se. Ukoliko se ne dogodi neka nepredvidena nezgoda, kao npr. to da se Sunce ugasi, postojace još 10.000 miliona godina. Može nam izgledati velika, ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu i u pravom smislu reci je jedno veliko globalno selo.
Kad bi saželi istoriju Zemlje u mesec dana, ispostavilo bi se da su prva živa bica stigla otprilike 10-og. Sa nastankom prvih organizama nastalo je i ono što danas nazivamo ekologijom. ekologija je nauka koja proucava odnose živih bica i okolne sredine, medjusobne odnose živih bica i uticaj sredine na živa bica. Ljudska vrsta u njenom sadašnjem obliku (homosapiens) ovde je tek jedan minut.
Pre sedam sekundi ljudi su zamenili lutalacki život za krov nad glavom, obradivali zemlju i gajili životinje te u skladu sa time prestali su da i budu dobri ekolozi..., a tada su poceli stvarni problemi. Trebalo da je prode 100.000 godina da bi se dostigla brojka od cetiri milijarde ljudi, a danas nas ima više od šest milijardi. Hoce li "Plava Planeta" izdržati posledice naše hirovite tehnološke adolescencije u kojoj se sada nalazimo?
Naime, naucnici tvrde kako ce planeta Zemlja ubrzo postati nepristupacna za život, ukoliko ljudi ne budu više obracali pažnju na ocuvanje okoline. Te obaveze se, izgleda, gradani i politicari sete samo 22. aprila svake godine. Trenutno najveci ekološki problemi su globalno zagrevanje, otvaranje ozonskog omotaca i sve vece zagadenje atmosfere. Efekt staklene bašte nas upozorava na povecanje globalne prosecne temperature planete Zemlje, a to povlaci za sobom mnoge stvari. Najocigledniji primer je podizanje nivoa Svetskog mora, topljenje ledenjaka i potapanje teritorija kopna. U ledeno doba, nivo mora je bio 120 metara niži nego danas. Zamislite da se nivo poveca za 5 metara ili više, u tom slucaju bi veliki delovi velikobritanskih ostrva, azijskog kontinenta, obala Afrike i obe Amerike bili potopljeni. To povlaci i promenu klime, a živi svet to ne može tako brzo da prati i žive vrste nestaju.
Trenutno je za život ljudi najopasnije uništavanje ozona, jer kroz rupe na ozonskom omotacu prolazi ultravioletno zracenje koje izaziva rak kože, kataraktu na ocima i razorno deluje na geneticki materijal svih živih bica. Superesonicni avioni su osnovni faktor uništavanja ozonskog omotaca - svakog trenutka u vazduhu ima oko 10.000 putnickih aviona, a o vojnima uopšte i ne postoje podaci. Oni bukvalno cepaju ozonski omotac. Ozonski omotac, takode, uništava i freon. Postoji mnogo konvencija o zaštiti omotaca, ali osim potpisa nije ništa konkretnije ucinjeno. O svemu ovome treba samo malo razmisliti jer ... Nema razloga za optimizam, Nema razloga za pesimizam, Postoje svi razlozi da se deluje ODMAH !!!
Velike odluke u pravcu ocuvanja životne sredine svakako zavise od vlada država i njihovih vodecih ekonomskih struja, ali i svako od nas itekako može da doprinese da ova naša, za sada jedina, planeta Zemlja ostane ono što je bila i do sada. Jedno fino mesto za život. Zato pored onih 10 božijih zapovesti, treba poštovati i 10 ekološkoh zapovesti, koje kažu:
1. Napre pocisti pred svojim pragom
2. Ono što si ocistio/la danas cuvaj i sutra
3. Jedna sijalica manje, energija više
4. Cvece sadi, beri pohvale
5. U zdravom telu zdravo pice i hrana
6. Cist vazduh, dug život
7. Manje papira, više šuma i kiseonika
8. Ništa nije vecno - osim plastike
9. Ono što imaš, nastoj da traje što duže
10. Misli danas za bolje sutra.

Upravljanje životnom okolinom

Razvoj i zaštita okoline su izuzetno složeni upravljacki problemi. U ovom veku konvergenicije mnogih nauka i disciplina, kvalitet je jedna od oblasti koja se veoma brzo razvijala i transformisala od kontrole kvaliteta u industrijskim predjuzecima do nove filozofije upravljanja. Sam pojam kvaliteta je višeslojan i odnosi se kako na kvalitet proizvoda, procesa i usluga, tako i na kvalitet i efikasnost funkcionisanja. To je posledica burnog tehnoloskog razvoja, pri cemu ciljevi i zahtevi postaju veci i složeniji, a gde je u pitanju životna sredina i egzistenicija. Standardi serije ISO 9000 posebno JUS ISO 9004 – upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta (1991) imaju široke implikacije na funkcionisanje predjuzeca, a u nekim tackama se vec eksplicitno zahtevi društva, izmedju kojih i onaj za ocuvanjem okoline, za šta treba da je odgovorno predjuzece koje ima efikasan sistem kvaliteta. Standradi serije ISO 14000 se u potpunosti odnose na sve aspekte ekološkog upravljanja.
Sistem ekološkog upravljanja, prema standardima serije ISO 14000 koji su u fazi definitivnog usvajanja, stoga ima za cilj kontinualno poboljšanje performansi životne sredine na nivou društva i svakog predjuzeca, planiranjem zahteva, ciljeva i programa, uvodenjem i obezbedenjem funkcionisanja svih elemenata sistema.
Osnovni hijerarhijski sistemi društvenih vrednosti i ciljeva su ocigledno revaluirani na medjunarodnom i nacionalnom nivou uvoženjem komponente zaštite životne sredine u razvojne procese. Kod nas je još 1993 usvojena Rezolucija o zaštiti životne sredine u SRJ. Medju najznacajnijim ciljevima su:
• Stvaranje osnove za izgradnju humano usmerenog društva
• Obezbedivanje uslova da se interesi koji proizilaze iz koncepta održivog razvoja i zaštite životne sredine, analiziraju i uvažavaju prilikom planiranja razvoja naselja i korišcenje zemljišta
• Postepeno uvodenje nacela „zagadivac placa“
• Ocuvanje „zadovoljavajuce“ ekološke ravnoteže u našoj zemlji i ucestvovanje u zaštiti biosfere.
U okviru programa integralne zaštite životne sredine posebna pažnja je data uvodenju ekonomskih istrumenata radi suprostavljanja efikasnijeg sistema raspodjele resursa.
Nova politika u funkciji održivoga razvoja može da se ostvari samo uskladenim delovanjem brojnih faktora u društvu. Na nivou države to su brojna ministarstva i državni organi na svim nivoima koji usaglašavaju opšte uslove razvoja, pa i sa ekološkog aspekta, a na nivou predjuzeca primjenom ovih standarda jaca odgovornost predjuzeca u skladu sa standardima ISO 14000. Ne treba zaboraviti da ove aktivnosti moraju biti uskladene ne samo sa realnim problemima, vec i sa mogucnostima za njihovo rešavanje, jer se problemi ove vrste ne mogu rešavati samo formalno.

Kvalitet životne sredine i održivost razvoja eticke zaštite životne okoline

Diskutabilno je pitanje da li resurse koji se mogu iscrpiti, odnosno koji se ne mogu obnoviti, sme li se ekonomska nauka tretirati kao ekonomsko dobro, posebno u slucaju životne sredine, koja dugorocno predstavlja uslov opstanka ljudske vrste.
Problem se komplikuje i nacinom delovanjam zagadivaca, jer lokacija, veme i intenzitet delovanja ne moraju da se poklope sa uticajima na okolinu, a marginalni doprinos izvesnih izvora zagadivanja lokalnoj izloženosti, teško se identifikuje.
Robotizacija postaje najpouzdaniji pokazatelj stepena i tehnološkog progresa i ekonomskog razvoja. Ona omogucava veliku proizvodnju i neverovatan brz razvoj, ali donosi i mnoge pratece nevolje: ratne sukobe, ekološku zagadenost i pretnju opstanka covecanstva uopšte. Otuda danas vrlo cesto govorimo o održivom ekološkom razvoju.
Naime, tehnološki progres omogucava uvecanje ekonomskog rasta i razvoja do neslucenih razmera, ali dovodi i do neželjenih posledica kao što su ratna razaranja, gubljenje radnih mesta i ekološke zagadenosti, te se postavlja pitanje: kakav je ekonomski razvoj poželjan? Odgovor na ovo pitanje je samo ekološki održivi razvoj. On podrazumeva definisanje takve razvojne koncepcije koja ce dati odgovor na sledeca pitanja: za koga razvoj, kakav razvoj, kako ga ostvariti, cime ga ostvariti, odnosno kojim sredstvima? Održivi razvoj treba da integriše prethodno iskustvo, tekucu praksu i viziju buducnosti. Jedino onaj razvoj, koji vodi racuna o buducnosti na že životne sredine-životne okoline, razvoj koji služi svima jeste ekološki razvoj. Dakle, ekološki održivi razvoj odnosi se na razvoj zdravlja i životne sredine, na prosperitet privrede i društva, te je kao takav važan svima.
Održivost znaci traženje novog smisla ekonomije i tehnologije kao vidova covekove racionalne prakse. To znaci koncipiranje nove vizije ne samo ekonomije i tehnologije, vec i kulture, politike, medicine i sl., odnosno nove vizije celokupnog nacina života i privredivanja. Održivi razvoj mora da bude održiv: na prvom mestu ekološki i ekonomski, socijalno, kulturno i politicki.
Ekonomska održivost podrazumeva konstituisanje takvog ekonomskog sistema koji ce sadržavati visok stepen stabilnosti i efikasnosti radi stvaranja novododate vrednosti kao realnog izvora za alimentiranje svih vidova i oblika potrošnje datog društva.
Socijalna održivost znaci izbegavanje mogucih tenzija ili ozbiljnijih socijalnih konflikata u društvu.
Kulturna održivost podrazumeva sprecavanje dominacije jedne kulture nad drugom u multikulturalnim zajednicama društva i na nivou cijelog covecanstva.
Politicka održivost se shvata kao obezbedenje ljudskih prava i demokratskih sloboda što je veoma važna predpostavka za ostvarivanje svih ostalih aspekata održivosti.

Novi ustav Srbije u zaštiti životne okoline

U ovom delu rada cu Vas upoznati samo sa nekim clanovima novog ustava Srbije koji se odnose na etiku zaštite životne sredine, zdravstvenu zaštitu, održivi razvoj i druga važna polja:

Predlog ustava Republike Srbije

DRUGI DEO – Ljjudska i manjinska prava i slobode
Clan 51. Pravo na obaveštenost
Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog znacaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedju državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašcenja, u skladu sa zakonom.
Clan 68. Zdravstvena zaštita
Svako ima pravo na zaštitu svog fizickog i psihickog zdravlja. (…)
Clan 74. Zdrava životna sredina
Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da cuva i poboljšava životnu sredinu.

TRECI DEO – Ekonomsko uredenje i javne finansije
Clan 87. Državna imovina
Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odredeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom. Fizicka i pravna lica mogu steci pojedina prava na odredenim dobrima u opštoj upotrebi pod uslovom i na nacin predviden zakonom. Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima na nacin predviden zakonom. Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, nacin njenog korišcenja i raspolaganja, uredjuju se zakonom.
Clan 88. Zemljište
Korišcenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim gradevinskim zemljištem u privatnoj svojini, je slobodno. Zakonom se mogu ograniciti oblici korišcenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korišcenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenja štete životnoj sredini ili da bi se sprecila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.
Clan 89. Cuvanje nasleda
Svako je dužan da cuva prirodne retkosti i naucno, kulturno i istorijsko naslede, kao dobra od opšteg interesa, u skladu sa zakonom. Posebna odgovornost za ocuvanje nasleda je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Clan 90. Zaštita potrošaca
Republika Srbija štiti potrošace. Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošaca, kao i sve necasne radnje na tržištu.
Clan 94. Ujednacavanje razvoja
Republika Srbija stara se o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.

CETVRTI DEO - Nadležnost Republike Srbije
Clan 97. Republika Srbija uredjuje i obezbedjuje:
9. održivi razvoj; sistem zaštite i unapredenja životne sredine; zaštitu i unapredivanje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;
12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljucujuci i razvoj nedovoljno razvijenih podrucja; organizaciju i korišcenje prostora; naucno-tehnološki razvoj;

Sistem okolinskog upravljanja

Sistem okolinskog upravljanja predstavlja dio ukupnog sistema upravljanja koji ukljucuje ustrojstvo organizacije, aktivnosti planiranja, odgovornosti, postupke, procedjure za razvoj, implementaciju, postizanje, preispitivanje i održavanje politike upravljanja okolinom (prema standardu ISO 14001). Osnovni elementi EMS sistema su: osiguranje saglasnosti rukovodstva o potrebi uvodenja sistema upravljanja kvalitetom, formulisanje okolinske politike, planiranje aktivnosti, provodenje planiranog, mjerenje rezultata, evoluiranje dostignutog i kontinuirano poboljšanje. Koncepcija EMS sistema zasnovana je na uvodenju sistemskog i struktuiranog postupka okolinskog upravljanja na nacin da organizacija lakše spreci i kontroliše nepovoljne uticaje na okolinu.S aspekta slicnosti sa drugim sistemima upravljanja kvalitetom u organizaciji, EMS sistem je najslicniji sistemu upravljanja kvalitetom, prema ISO 9000 seriji.To ne znaci da je sistem kvaliteta uslov za uvodenje EMS, nego da organizacije sa vec uvedenim sistemom kvaliteta prema ISO 9000 seriji, imaju odredene prednosti, jer su oba sistema zasnovana na slicnoj filozofiji i imaju brojne zajednicke osobine.

Zakljucak

Tokom 19. pa i 20. veka cvrsto se verovalo da je tehnicki napredak vrednost o kojoj ne treba posebno raspravljati, niti ga kontrolisati, jer se njegov proces odvijao saglasno važecem shvatanju o položaju i odnosu coveka i društva prema prirodi sadržanom u antropocentrizmu; covek je u centru sveta i sve što je dobro za njega, dobro je i za prirodu. Pogubnost ovakvog odnosa sve cešce se ispoljava kao ekološka kriza, cije razmere rastu, a vladajuca shvatanja ne mogu da ponude rešenje. Zato, javlja se nova ekološka etika - ekocentrizam, eticki suprotstavljena antropocentrizmu, koja u osnov svega stavlja ekosistem i s kojom se covek izjednacuje s drugim oblicima prirode, jedino cime se izdiže je povecana odgovornost za ocuvanje života uopšte, pa i ljudske vrste, ali i nežive prirode. Etika zaštite životne sredine je proizašla iz cinjenice da je samo covek obdaren visoko razvijenom svešcu i mogucnošcu da bude nosilac moralnih vrednosti.
Rešavanje ekološke krize u svetu, prouzrokovane spontanim razvojem prirodnog i nedovoljno savesnim razvojem društvenog sistema, dovelo je do stvaranja u svetu okolinski odgovornog tržišta, te je zaštita okoline danas u u zemljama tržišne privrede sastavni deo uredenja tržišta t.j. država kroz tržište utice na okolinu.
Zbog shvatanja da ekološka kriza dovodi u pitanje opstanak covekove civilizacije, samo rešenje krize se danas ne traži iskljucivo kroz zaštitu okoline nego i u merama društveno - ekonomskog osiguranja uslova za razvoj buducih generacija. Ti uslovi se, izmedju ostalog, osiguravaju i uvodenjem okolinske komponente u strateški menadžment firmi. Sposobnost ukljucivanja okolinske komponente u strateški menadžment firmi je ujedno sredstvo za razdvajanje dobrih i loših firmi u tim državama. Ovde se ne govori o zaštiti okoline, ogranicenju zagadvanja, nego o okolinskoj komponenti strateškog menadžpredjuzeca (zaštita okoline je mali, sastavni, deo strateškog menadžmenta).
Zbog uvodenja ove komponente u strateški menadžment firmi, privreda ce dobiti usmerenja u pogledju izbora predmeta proizvodnje, korištenja resursa, bice podstaknuta da ekonomicnije koristi sve vrste resursa, kao i da prelazi sa korištenja jedne vrste resursa, ka korištenju druge vrste. Zahvaljujuci okolini, mnoge firme ce ostati na tržištu, proširiti svoju tržnu nišu, povecati svoj prihod. Zaštita ozonskog sloja je samo jedan od primera gde vecina medjunarodnih ugovora (konvencije UN) ima program sprovodenja ugovora i podrške u zaštiti životne okoline. Tako je za sprovodenje Montrealskog protokola o zaštiti ozonskog sloja osnovan Multilateralni fond kroz koji razvijene zemlje snose potpuno troškove iskljucenja supstanci koje ugrožavaju ozonski sloj u svetu.
U najširem smislu reci, održivi razvoj menadžmenta i naše civilizacije uopšte podrazumeva ravnotežu izmedju potrošnje raspoloživih resursa i sposobnosti društvenih sistema da zadovolje potrebe sadašnjih i buducih generacija. To znaci održavanje kapaciteta Zemlje radi obezbedenja kvalitetnog života ne samo svakom živom, nego svakom još nerodenom njenom buducem stanovniku. Stoga održivi razvoj znaci održavanje uslova za kvalitetan razvoj i to ne samo kao materijalne pretpostavke opstanka sadašnje nego i buduce generacije ljudi. U tom smislu, održivi razvoj donosi novu optimisticku viziju globalnog razvoja, odnosno razvoja za sve, stavljajuci akcenat na nove poslovne strategije predjuzeca kao bazicne jedinice ekonomskog i tehnološkog razvoja, koje mora uvažavati sve rigoroznije ne samo ekonomske nego i ekološke kriterijume.
Fenomeni i aktivnosti tipa globalnog zagrevanja naše planete,... su samo odraz narušene ravnoteže u prirodi, ciji je deo i covek, koji je poceo da neke ireversibilne resurse iscrpljuje, a neke druge da prekomerno i neracionalno troši, a nije vekovima bitno preispitao validnost i univerzalnost sistema vrednosti. Stvara se nova „bioetika“ nova naucna disciplina, kojoj su ciljevi mudrost i nova znanja i etika prema prirodi, jer buducnost covecanstva danas zavisi od njegove mudrosti, novih znanja, novih etickih principa i novih etickih ponašanja prema samoj prirodi. Stoga se i svi poduhvati i akcije koji smanjuju šanse za preživljavanje coveka i živog sveta smatraju amoralnim i moraju biti spreceni. Etika coveka se ni danas ne može odvajati od biologije.
Dakle, za održivi razvoj, sem razvijene nauke i tehnologije, neophodne su i ostale razvojne predpostavke: nov sistem ljudskih vrednosti, kultura, etika, moral, pravo...
Ako tehnologija zanemari ekološke efekte, ona postaje deo društvenih problema, a ne faktor za njihovo razrešjenje.
Država, obrazovanje i kultura, udruženje gradana, mediji, i drugi brojni akteri tokova društvene reprodukcije moraju svako na svoj nacin doprineti intenziviranju ekologizacije svesti. Taj proces mora biti komplementaran procesu koji se realizuje pomocu mehanizma tržišne regulacije, u kojem takode treba da budu ugradeni ekološki kriterijumi, o cemu je bilo reci ovde. Prema tome:
„Održivi razvoj je onaj koji nas trajno održava kao biološku vrstu i kao kulturna, odnosno društvena bica“.

Literatura

1. Dramond, Jon; Bein Bill, Poslovna etika, SIO, Beograd, 2001
2. Velimirovic, Nikolaj, episkop (1999). Misli o dobru i zlu. Beograd
3. Amery, C. (1972). Das Ende der Vorsehung. Reinbek-Hamburg: Rowohlt
4. Aristotel (1975). Politika. Beograd
5. Barboure, I. (1980). Technology, environment and human values. New York
6. Grul, H. (1985). Jedna planeta je opljackana – zastrašujuci bilans jedne politike. Beograd, itd.: Prosveta
7. Horkheimer, M. i Adorno, T.W. (1947). Dialektik der Aufklärung. Amsterdam
8. Pavlovic, V. (1996). Ekologija i etika. Beograd: EKO centar
9. Ðordevic;, J.S. (1994). A new ecological ethics and eco-marketing. U Urban Ecology, Rostov on Don
10. Miroslav Prokopijevic, Uvod u pravo evropske Unije, Beograd, 2005.
11. Anita Novosel, Englesko - srpski recnik terminologije u oblasti životne sredine, KO DIMeC, Valjevo, 2004.
12. Ekološko pravo - harmonizacija domaceg zakonodavstva sa pravom evropske unije, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2004.
13. Monika Ninkovic, Zaštita životne sredine i ekološke parnice u Sjedinjenim Americkim Državama, Dosije, Beograd, 2004.
14. Gordana Ilic-Popov, Savet Evrope i zaštita životne sredine, Centar za mir i antiratnu akciju, Beograd, 2002.

Internet adrese:

ekoist2003@tf.bor.ac.yu
ekobor@ptt.yu
www.anu.edju.au
www.eto.org.uk www.wikipedia.com
www.internet.fon.bg.ac.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi