Sistem raspolaganja devizama i devizni kurs
Nove svetske ekonomije su silom prilika sve više ili manje otvorene preme svetskom tržištu, bilo da je u pitanju tržište roba, novca, rada ili kapitala. Privreda i ekonomija koje su dovoljne same sebi više nema, njih zamenjuju privrede koje postaju komplementarne i sve više uzajamno povezane. Nastajanje takvog okruženja, gde su privrede sve više otvorene, namece potrebu ovladavanja saznanjima o složenim tokovima novca i kapitala u okviru svetske ekonomije, zatim sistemu i instrumentima placanja, efektima promene deviznih kurseva, promena kamatnih stopa na finansijskim tržištima, kursnim i valutnim rizicima, inflaciji i dr. Manipulisanje deviznim kursevima, politika uvoza i izvoza roba i kapitala, zaduživanje u inostranstvu, otežan pristup svetskom tržištu novca i kapitala kao i mnogi drugi problemi dovode do osnovane potrebe njihovog detaljnog izucavanja. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje postaje jedna od osnovnih funkcija upravljanja preduzecem u ostvarivanju i samom kreiranju politike plasmana i efikasnog korišcenja finansijskog kapitala, posebnog kapitala uvoznog porekla.
Savremena konvertibilnost valuta medunarodno devizno tržište, upravljanje deviznim kursom, devizna kontrola i upravljanje deviznim transakcijama, kao i povezanost domaceg i svetskog deviznog tržišta postali su sastavni deo svake finansijske i razvojne politike preduzeca i države u celini. Upotreba razlicitih sistema placanja, kursni rizik, odnos rizika kamate, poreske stope i inflacije postali su nezaobilazna tema svih poslovnih sastanaka.
Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje postaje jedan od najvažnijih segmenata moderne finansijske nauke. Kao takavo ono u sebi sadrži složene fenomene i delovanja deviznog kursa, medunarodnih placanja, deviznu politiku, medunarodni monetarni sistem, medunarodne finansijske institucije i medunarodno finansiranje.
Novac u medjunarodnom sistemu placanja
Problem opšteg novca ne može umanjiti prirodu, znacaj i cirkulaciju novca u medunarodnom sistemu placanja, odnosno njegovu intervalutarnu vrednost. Danas je nemoguce odvojiti njegovo unutrašnje kretanje i kupovnu snagu od medunarodne cirkulacije, jer ne postoji ni jedna privreda dovoljna sama sebi, tj. odvojena ili izolovana od svetskog tržišta. U svetskim razmerama razmena roba, novca, kapitala i radne snage izmedu raznih zemalja, implicira i odredene probleme vezane za razlicitu produktivnost rada, formiranje cena, cena rada, regionalnu podelu sveta i slicno. Sve to dovodi do nastanka razlicitih nacionalnih novcanih jedinica koje su u opticaju u okviru nacionalnih granica kao platežno i prometno sredstvo. Ovakva nacionalna razlicitost novcanih sredstava dovela je i do razlicitih nacionalnih jedinica koje prestaju da figuriraju kao novac van granica zemlje u kojoj su aktuelne. Da bi se omogucilo medunarodno placanje mora se naci nacin da novac prevazide uske nacionalne okvire.
Cinjenica da se u medunarodnim ekonomskim odnosima cesto javljaju dva razlicita partnera, s razlicitim novcanim nacionalnim jedinicama, dovodi do jasnog problema – u kojoj nacionalnoj valuti ce se izvršiti potrebno placanje. Izvoznik obicno traži naplatu u svojoj valuti ili u nekoj drugoj za koju ima opravdan interes. Nasuprot tome, kupac obicno raspolaže svojom nacionalnom valutom, a da bi došao do strane valute mora izvršiti proces konverzije svoje valute u traženu valutu. Samim tim, uvoznik ili kupac prethodno se mora pojaviti na deviznom tržištu na kome ce za svoj novac (nacionalnu valutu) nabaviti potrebna sredstva placanja da bi se napokon mogao pojaviti na inostranom tržištu roba i usluga.
Normalni put dolaženja do medunarodnih sredstava placanja je pretvaranje
domace valute u potrebnu inostranu valutu. U tom i takvom odnosu strana
valuta, tj. novac je roba koju mi za domacu valutu kupujemo. Da bi došlo
do kupovine potrebno je prethodno utvrditi iznos po kojem ce se vršiti
razmena, odnosno kupovina. Devizni kurs, samim tim, predstavlja vrednost
nacionalne novcane jedinice izraženu u stranom novcu, ili drugacije
receno vrednost stranog novca izraženu u odredenom broju jedinica
domaceg novca.
Broj koji nam kazuje koliko se strane valute može kupiti za jedinicu
domace nacionalne valute predstavlja kupovnu moc domaceg novca u odnosu
na stranu valutu.
Sistem raspolaganja devizama
Devize, kao potraživanja u stranim valutama, nastaju iz spoljnotrgovinskih
poslova, odnosno medunarodnih ekonomskih transakcija roba, usluga, kretanja
kapitala i sl. i koriste se radi obavljanja tih transakcija. Svaka zemlja
propisuje zakonski kako rad sa domacom tako i rad sa stranom valutom.
Ova stavka je izuzetno bitna pogotovu ako se zna da na savremenom nivou
razvoja ni jedan gradanin, preduzece ni država se ne može iskljuciti
iz saradnje sa svetom. U toj i takvoj saradnji veoma, ako ne i od presudnog
znacaja, su odnosi domace i strane valute, odnosno devizni kurs.
Osnovni subjekti deviznog poslovanja su domaca i strana lica (preduzeca,
gradani, banke i države). Svi ti odnosi ucesnika u deviznom sistemu,
kao i sloboda pri prometu deviza i sam devizni kurs, kao cena deviza,
zavise od raspoloživog iznosa deviza na svetskom i deviznom tržištu.
Pri tome se misli na osnovne odnose ponude i tražnje.
Od odnosa suficita i deficita jedne zemlje, zavisi i kolicina i kurs
deviza na njenom tržištu. Samim tim država svojim merama
u manjoj ili vecoj meri kontroliše protok deviza, i uopšteno
sredstava placanja na njenom tržištu. Preduzece može sticati
devizna sredstva na više nacina:
- izvozom roba i usluga u inostranstvo,
- kupovinom na deviznom težištu,
- zaduživanjem u inostranstvu (što nije preporucljivo) i
- eventualnim prijemom deviznih poklona.
Ostvarene devize preduzeca drže na deviznim racunima kod banaka
i koriste ih za:
- placanja prilikom kupovine robe i usluga u inostranstvu,
- prodaju na deviznom tržištu kada su im potrebna domaca sredstva
placanja,
- ulaganje u obliku kapitala u inostranstvu i
- davanje poklona stranim licima.
Devizni sistem
Devizni sistem predstavlja skup svih principa i odnosa datih u obliku
zakonskih propisa kojima se regulišu devizni odnosi i poslovi privrednih
i drugih subjekata u robnom i vanrobnom prometu u zemlji i inostranstvu.
Ako su u pitanju poslovi sa inostranstvom devizni promet se deli na tri
oblika:
- devizni sistem,
- devizno poslovanje i
- devizna politika.
Devizni sistem može biti:
- liberalan i
- regulisan.
Razlika izmedu ova dva sistema je u tome što je u liberalnom deviznom sistemu subjektima u poslovanju s inostranstvom ostavljena veca sloboda u poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima, dok su u regulisanom sistemu ova prava više ili manje ogranicena
Vrste deviznih kurseva
Problem stabilnosti deviznog kursa danas se javlja kao jedan od vitalnih problema savremenog sveta. Taj problem se najcešce rešava merama državne intervencije na tom podrucju i to u obliku deviznih ogranicenja, tako da devizni kurs postaje jedno od najsnažnijih sredstava ekonomske politike. Manipulisanjem deviznim kursevima država nastoji da osigura što povoljnije odnose u svom platnom bilansu, da poboljša svoje mesto i uslove u izvozu i uvozu i tome slicno. Sve je to dovelo do pojave razlicitih deviznih kurseva u odnosu na nekadašnje postojanje jedinstvenog deviznog kursa.
Devizni kursevi mogu biti:
- stabilni (fiksni) devizni kurs – to je kurs koji odrede monetarne
vlasti date zemlje, a koji treba da odražava realnu vrednost domace
valute na svetskom tržištu,
- diferencirani devizni kurs,
- slobodni, fluktuirajuci i fleksibilni devizni kurs – to su kursevi
koji se formiraju slobodno prema dnevnoj ponudi i tražnji deviza
na deviznom tržištu ili kod banaka,
- upravljacko-fluktuirajuci (flotirajuci) devizni kurs.
Kod deviznih kurseva je karakteristicna pojava deprecijacije i aprecijacije deviznog kursa.
Deprecijacija ili podcenjivanje domace valute se sprovodi radi poboljšanja odnosa u platnom bilansu. Deprecijacija valute, odnosno devizni kurs iznad kursa ravnoteže cini domacu robu za inostranog kupca jeftinijom, pa dolazi do stimulacije izvoza, uz istovremeno ogranicavanje uvoza robe (uvozna roba u zemlji sa depreciranom valutom postaje skuplja).
Kod politike aprecijacije, javlja se potpuno obrnuti efekat: stimulacija uvoza i destimulacija izvoza i preko toga popravljanje stanja platnog bilansa (karakteristican je visok suficit).
Visok suficit deluje inflatorno u zemlji u kojoj se pojavi, jer dolazi do dopunske emisije domaceg novca, što znaci da se suficitom platnog bilansa „uvozi inflacija“ u datu zemlju.
Devizni kurs kojim se osigurava uravnoteženje platnog bilansa, odnosno
dugorocnija ravnoteža ponude i tražnje deviza naziva se ravnotežnim
kursom. Zadatak ovog kursa je da osigura:
- ravnotežu platnog bilansa u dužem vremenskom periodu od
3 do 5 godina,
- ocuvanje unutrašnje stabilnosti bez inflacije ili deflacije,
- izostanak potrebe za trgovinskim i deviznim ogranicenjima,
- stabilnost deviznih rezervi (bez veceg smanjenja deviznih rezervi),
- stabilnost privrede bez izazivanja vece nezaposlenosti.
Ne može se smatrati ravnotežnim kursom onaj kurs koji osigurava
ravnotežu platnog bilansa, ali dovodi do stagnacije ili pada proizvodnje,
vece nezaposlenosti, inflacije i naglog odliva deviznih rezervi.
Realni devizni kurs izjednacava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu, i izvodi se iz odnosa deviznog kursa koji se formira na deviznom tržištu i kursa koji se formira prema paritetu kupovnih snaga dve ili više privreda.
Formiranje deviznih kurseva
U zavisnosti od kretanja medusobnih odnosa ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu se formira devizni kurs kao cena stranog novca. Ponuda i tražnja deviza su odraz stanja u platnom bilansu tako da do deficita platnog bilansa dovodi veci devizni odliv od deviznog priliva (cime je i tražnja deviza u privredi veca od ponude), dok je suficit platnog bilansa vezan za vecu ponudu od tražnje deviza, odnosno veci priliv od odliva.
Tražnja deviza potice od stavki platnog bilansa koje znace obaveze zemlje da vrše odredena placanja prema inostranstvu. Devizni kurs na deviznom tržištu formira se uzajamnim delovanjem ponude i tražnje deviza kao robe. Pošto devizno tržište nije potpuno slobodno, intervencija centralne banke, države ili niza država je uobicajena u sprovodenju makroekonomske politike. Date intervencije dovode do toga da se može izabrati bilo koji kurs koji je u funkciji drugih ciljeva razvoja i ekonomske politike. U tim situacijama kurs predstavlja rezultat odnosa ponude i tražnje deviza, ali to nije ravnotežni kurs. Najcešce jedan veci deo devizne tražnje ostaje nepodmiren, tako da se nasuprot formirane ponude javlja samo deo tražnje na tržištu. U slucaju kada je tražnja deviza veca od ponude, tada devizni kurs slabi, odnosno postoji stalan pritisak na obaranje kursa domaceg novca i rast kursa (cene) stranih sredstava placanja (deviza).
Kretanje deviznih kurseva
Tokom veceg dela prvog kvartala 2004. godine euro je nastavio apresijaciju
u odnosu na vecinu važnijih valuta. U proseku, bio je u porastu za
5% u odnosu na dolar, 3,5% u odnosu na jen i 1% u odnosu na švajcarski
franak. Njegova apresijacija je zaustavljena u martu, kada se vratio na
nivo uporediv sa decembrom 2003. godine. Apresijacija eura je izazvana
zabrinutošcu u vezi sa finansiranjem trgovinskog deficita SAD-a,
koja ce i ostatak godine imati znacajan uticaj na kurs EUR/USD. Kao posljedica
toga, u prvom kvartalu, na odnos ove dve valute nisu mnogo uticali pozitivni
podaci o americkoj ekonomiji (koji su pokazivali ekonomski oporavak),vec
su prevagnuli lošiji podaci koji su se odnosili na tržište
radne snage u SAD-u. Jak ekonomski oporavak SAD-a imao je veci uticaj
u drugom kvartalu, pre svega dobri podaci o maloprodaji, poverenju potrošaca
i poboljšanju uslova na tržištu radne snage, pa je dolar
uglavnom blago apresirao. Ipak, i pored odredenih špekulacija, FOMC
se nije odlucio da promeni kamatne stope sa istorijskog minimuma od 1%.
Iako je ova odluka vec bila prihvacena na tržištu, uticala je
da delimicno oslabi poziciju dolara.
Majski i junski podaci su bili mešoviti pa je kurs EUR/USD pokazivao
velike oscilacije. Na to je uticala i pojacana geopoliticka nestabilnost,
kao i izuzetan rast cena nafte. FOMC je u ovom periodu poceo sa umerenim
povecanjem kamatnih stopa za 25 baznih poena, koje je nastavljeno na svakom
sastanku do kraja godine. Medutim, smanjeno poverenje potrošaca i
nesigurno poslovno okruženje su prevagnuli u korist eura. Zabrinutost
tržišta zbog smanjenog priliva kapitala i visokih cena nafte
u trecem kvartalu je imala uticaja i na veliku depresijaciju dolara u
oktobru i novembru. Ovakav trend je podržan i podacima koji su ukazivali
na usporavanje ekonomske aktivnosti u SAD-u i „slabljenju”
tržišta radne snage.
Tokom poslednja dva meseca 2004. godine, dolar je u nekoliko navrata dostizao
rekordno nizak nivo u odnosu na euro, a najniži nivo iznosio je 1,367.
Kraj 2004. godine je obeležila zabrinutost oko budžetskog deficita,
a ni podaci o potrošnji nisu podržali americku valutu. Kamatne
stope FOMC-a su se na kraju godine izjednacile sa kamatnim stopama ECB,
ali je to vec bilo ocekivano na tržištu. Kurs EUR/USD 31.12.
2004. godine iznosio je 1,362, što je za 9% bilo više u odnosu
na 2003. godinu.
Kanal deviznog kursa
Monetarna politika, preko uticaja kamatne stope na devizni kurs, utice
na neto izvoz. Viša kamatna stopa znaci jacu valutu, a jaca valuta
utice na smanjenje neto izvozne tražnje i proizvodnje. Obrnuto, niža
kamatna stopa slabi domacu valutu, a depresijacija valute utice na porast
izvoza i bruto domaceg proizvoda. Takode, promene deviznog kursa uticu
na cene uvozne robe i usluga, što dovodi do direktnog rasta cena
(kod proizvoda iskljucivo ili dominantno uvoznog porekla) ili indirektnog
rasta cena (preko rasta troškova uvoznih komponenti sadržanih
u domacim proizvodima). To je veoma važan kanal kod nas.
L I T E R A T U R A
• Komazec, S. i dr.,“Monetarna ekonomija i bankarski menadžment“, VPŠ – Cacak, 2006.godine
• Komazec, S., Ristic, Ž.,“Monetarne i javne finansije“, VPŠ – Beograd, 2003.godine
• Simovic, M.,“Monetarne i javne finansije“, Ekonomski fakultet – Priština, 2000.godine
• Uncanin, R.,“Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje“, Viša poslovna škola, Cacak, 2006.godine• http:/www.fren.co.yu
• http:/www.ekonomist.co.yu
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi