Medjunarodna trgovina
Na privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje,pored unutrasnjih faktora,snazno
uticu i faktori iz medjunarodnog ekonomskog okruzenja.Eksterni faktori jace
deluju na otvorenu privredu u pravcu strukturnog prilagodjavanja opstim
tedencijama razvoja svetske privrede, kao sto su promene u relativnim odnosima
razvijenosti,u svetskoj trgovini,stepenu zaduzenosti,i medjunarodnim tokovima
kapitala.Kretanja u svetskoj privredi snazno deluju na srpsku ekonomiju
i privredu.
Nepovoljne tedencije u razvoju ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom
proizasle su iz neracionalne privredne strukture i povecane robne diverzifikacije
izvoza.Dodatno pogorsanje proizaslo je iz raspada jedinstvenog jugoslovenskog
trzista kao i prekida ekonomskih tokova izmedju komplementarnih privreda
bivsih jugoslovenskih republika.S druge strane,jugoslovenska privreda
nije bila u dovoljnoj meri sklona tehnoloskom povezivanju i izazovima
integracionih procesa koji karakterisu savremene medjunarodne ekonomske
odnose.
Sankcije medjunarodne zajednice prekinule su spoljnotrgovinske tokove
SR Jugoslavije i zamrznule finansijska sredstva u inostranstvu, kao i
odnose sa medjunarodnim finansijskim institucijama.Izolacija jugoslovenske
privrede i gotovo potpuni prekid ekonomskih veza(osim u izuzetnim slucajevima),uslovili
su da eksterni faktori krajnje negativno deluju na razvoj srpske privrede.
EKONOMSKE INTEGRACIJE NACIONALNIH EKONOMIJA
Odredjeni oblici ekonomskih povezivanja izmedju zemalja javljaju se u
19.veku,iako se stvarni nastanak regionalnih ekonomskih integracija ostvaruje
posle Velike ekonomske krize i Drugog svetskog rata,tj.u 20.veku.Sa stanovista
makroekonomije,efekti integracije mogu biti dvostruki:
-to su efekti koji se odnose na kreiranje(razvoj)trgovine(trade
creation)
-to su efekti koji se odnose na skretanje trgovine(trade diversion)
Kreiranje trgovine ogleda se u povecanoj traznji,u integraciji I odnosu
na nacionalno trziste,sto utice na bolju alokaciju resursa,povecavanje
proizvodnje,zaposlenosti I dohotka.
Do skretanja trgovine dolazi zbog toga,sto smanjenje troskova I cena
unutar integracije moze dovesti do zamene uvoza iz trecih zemalja proizvodima
ostvarenim unutar integracije zbog poboljsanih uslova proizvodnje unutar
integracija.
Oblici regionalne ekonomske integracije mogu biti razliciti.Najnizi oblik
ove integracije predstavlja sporazum o preferencijalnoj trgovini.Ovim
sporazumom zemlje clanice se obavezuju da u medjusobnoj trgovini za odredjene
proizvode primenjuju nize carinske stope.Svaka zemlja clanica ovakvog
sporazuma ima pravo da u trgovini sa trecim zemljama primenjuje sopstvenu,nacionalnu
carinsku tarifu.
Sledeci oblik integracija predstavlja zona slobodne trgovine.Njena osnovna
karakteristika je u tome sto zemlje clanice integracije u medjusobnoj
razmeni ukidaju u celini I reciprocno carine I druge prepreke trgovini,ali
prema trecim zemljama primenjuju sopstvenu carinsku zastitu.
Carinska unija kao sledeci moguci oblik regionalne integracije karakteristicna
je po tome sto zemlje clanice uspostavljaju zajednicku tarifu I prema
trecim zemljama ,cime se otklanjaju problemi koji se mogu javiti u okviru
slobodne zone trgovine.
Sledeci visi oblik integracijae je zajednicko trziste.U zajednickom trzistu
su integrisana I trzista faktora proizvodnje tj.trziste rada I trziste
kapitala.
Najvisi oblik regionalne ekonomske integracije predstavlja ekonomska
unija.Pored elemenata carinske unije, ona sadrzi: monetarnu uniju,koordinalciju
nacionalnih ekonomskih I socijalnih politika,spoljne I bezbedonosne politike,jedinstvenu
politiku prema trecim zemljama,usaglaseno zakonodavstvo.
Strukturno prilagodjavanje je sastavni deo procesa privrednog razvoja
,I samih integracija,koje u mnogome uticu na razvoj same ekonomske saradnje
drzava.Strukturno prilagodjavanje ne karakterise samo nerazvijene zemlje,vec
I visoko razvijene trzisne ekonomije.
Kada je o zemljama centralne I istocne Evrope rec, samim tim I Srbije,politika
strukturnog prilagodjavanja,pored ozivljavanja rasta I stvaranja trzisnog
privrednog sistema mora resavati probleme nezaposlenosti,niskih plata
I pogorsanja uslova rada,zatim rastucih nejednakosti u dohotcima I porasta
siromastva,kao I pogorsanje usluga socijalnog osiguranja I zastite.
Osnovni cilj politike strukturnog prilagodjavanja privrede Srbije je podsticanje
razvoja sektora I grana za koje u zemlji postoje najpovoljniji uslovi
za razvoj I koje mogu na bazi raspolozivih faktora proizvodnje dostici
najvisi nivo efikasnosti I konkurentnosti na osnovu nizih cena I istovremeno
boljeg kvaliteta.Promeni strukture privrede,unapredjenju konkurentnosti
I povecanju izvoza znacajno doprinose grane u kojima je doslo do ekspanzije
profitno orijentisanih preduzeca koja pod pritiskom konkurencije povecavaju
efikasnost.Privreda Srbije treba da ubrza ispunjavanje ovih cinilaca,radi
sto bolje ekonomske saradnje sa EU.
Osvrt na agrarnu politiku,koja vec nekoliko decenija egzistira I razvija
se na prostoru zemalja clanica EU(Evropske unije),ima za cilj da ukaze
na resenja sadrzana u dokumentima Zajednice I pokaze da li su I u kojoj
meri,takva resenja primenljiva u nasoj stvarnosti.
Za nas je to od sustinskog znacaja,jer predstavljamo podrucje sa agrarnom
strukturom koja ne odudara bitnije od agrarne strukture u vecem broju
zemalja clanica.Buduci da je podrucje EU nase neposredno okruzenje I nas
dosadasnji najznacajniji trgovinski partner,spoznaja pravca razvoja I
promena u traznji za agrarnim proizvodima na ovom podrucju,treba da bude
vazan kriterijum za proizvodno usmeravanje nase poljoprivrede.
Danas postoje dva stuba Zajednicke poljoprivredne politike Evropske Unije:
-politika cena I trzista,koja regulise ekonomsku stranu poljoprivrede
-strukturna politika,koja selektivnim pristupom podstice promene
u strukturi poljoprivrede u savremenim uslovima.
Zajednicka agrarna politika ima svoju cenu I za tu svrhu zajednica je
formirala Evropski fond za garancije I usmeravanje.Sredstva fonda se ostvaruju
zajednickim ulaganjima zemalja clanica I preko dazbina za uvoz robe iz
zemalja van EU.
Razmotrena dinamicka kretanja u evropskoj agrarnoj politici predstavljaju
I upozorenje kreatorima domace agrarne politike da kod subvencionisanja
poljoprivredne proizvidnje imaju u vidu kretanja u Evropskoj uniji.Sa
ponovnim uspostavljanjem I ozivljavanjem ekonomskih veza sa EU,za nasu
poljoprivredu,nova pravila I odnosi u ovoj grupaciji,svakako bi mogli
da predstavljajui nove izazove.
Pojava centralne banke vezana je za nastanak modernog bankarstva.Prva
emisiona banka osnovana je u Svedskoj 1656.godine,ali je centralna banka
Engleske,osnovana 1694.godine imala najveci uticaj na razvoj centralnih
banaka u ostalim zemljama.
U pogledu organizacije funkcionisanja centralnih banaka,postoje tri osnovna
modela:
-u zemljama koje su organizovane kao unitarne drzave,postoji jedna
centralna banka
-drugi organizacioni oblik karakteristican je za zemlje federalnog
ili konfederalnog uredjenja
-treci model organizacije centralne banke karakteristican je za
zemlje koje su se udruzile u monetarnu uniju.
Treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje
koje su se udruzile u monetarnu uniju.Zemlje clanice monetarne unije odricu
se svog monetarnog suvereniteta,prihvataju jedinstvenu valutu I osnivaju
jedinstvenu centralnu banku(supranacionalna banka),koja sprovodi jedinstvenu
monetarnu I deviznu politiku za sve clanice unije.
Supranacionalna centralna banka funkcionise tako sto u svakoj zemlji
clanici monetarne unije postoje njeni ogranci.Primer ovakvog modela organizacije
centralne banke je zemlja clanica Evropske unije.
Evropski sistem centrlnih banaka(ESCB)sastavljen je od Evropske centralne
banke(ECB) I nacionalnih centralnih banaka(NCB-a),svih zemalja clanica
Evropske unije.Osnovni uslov za pristupanje Evropskoj uniji I Evropskoj
centralnoj banci je ostvarivanje I odrzanje stabilnosti cena.
Osnovni zadatak Evropske centralne banke je prudencione supervizija kreditnih
institucija I stabilizacija finansijskog sistema clanica monetarne unije.
Mozemo zakljuciti da izbor organizacione forme centralne banke zavisi
od modela administrativnog ustrojstva zemlje.
Centralna banka u nasoj zemlji dozivela je veci broj organizacionih promena.Do
pocetka sedamdesetih godina Narodna banka Jugoslavije funkcionisala je
kao jedinstvena institucija,da bi 1971.godine donosenjem ustavnih amandmana,a
zatim I ustava iz 1974.godine,bila organizovana kao sistem centralne banke.
Raspadom Jugoslavije I formiranjem nove Jugoslavije,kao drzavne zajednice
dve republike,Srbije I Crne Gore,organizovana je jedinstvena centralna
banka.Medjutim,zbog razornog delovanja inflacije 1993.godine,vlada Crne
Gore donosi odluku o uvodjenju zasebne monete,nemacke marke(a kasnije
euro),koja funkcionise kao sredstvo placanja na njenoj teritoriji.Takodje
donosi odluku o formiranju monetarnog odbora I time suspenduje ovlascenja
jedinstvene centralne banke Jugoslavije.Nepostojanje jedinstvene valute
na celoj teritoriji drzavne zajednice predstavlja specificnost u odnosu
na sve poznate modele monetarnog organizovanja.
Nezavisno od organizacionog modela I izbora instrumenata u vodjenju monetarne
politike,sve centralne banke imaju jedinstven zadatak.One su zaduzene
za obezbedjenje monetarne stabilnosti kao preduslov za uspesan ekonomski
razvoj zemlje.
MEDJUNARODNA TRGOVINA I STRATEGIJA OSVAJANJA NOVIH TRIŠTA
Savremeni ekonomski razvoj zemalja u razvoju velikim delom je pod uticajem
dosadasnjeg neravnomernog razvoja proizvodnih snaga,u kome su najvecim
delom dosadasnje kolonije predstavljale agrarno sirovinski privezak razvijenim
industrijskim zemljama.
Brz porast industrijske proizvodnje koji je do sada zapazen u nerazvijenim
privredama,I potrbe brzog daljeg razvijanja na osnovu savremene tehnike
u razvijenim zemljama,sve vise zahtevaju izmenu polozaja u razvoju I znacaj
medjunarodne trgovine I za ove nerazvijene zemlje I za svetsku ekonomiku
uopste.
Paralelno sa porastom proizvodnje povecava se mogucnost privredne razmene.Kapitalisticki
sistem dovodi do opadanja medjunarodne razmene a time I do smanjenja dugorocne
prosecne stope rasta zemalja.
Prema godinama izmedju dva rata,posleratno razdoblje karakterise ne samo
znatno visa stopa rasta medjunarodne trgovine,vec I znatno veca stabilnost
kretanja jednom stalnom uzlaznom linijom.U celom posleratnom periodu nije
bilo ozbiljnih padova u uzlaznom trendu kretanja medjunarodne trgovine,izuzev
manjih kolebanja.Takva kretanja treba posmatrati I tumaciti znacajnim
stabilizacionim I anticiklicnim merama I naporima razvijenih industrijskih
zemalja,ali I naporima veecine nerazvijenih zemalja u povecanju stope
svog ekonomskog rasta.
U novijem periodu trgovinu karakterise razvoj koji je ne samo apsolutno
vec I relativno sporiji u odnosu prema razvoju industrijske proizvodnje.U
periodu 1980.-86.industrijska proizvodnja je povecana prema stopi od 2,7%
prosecno,a trgovina 2,1%.To je velikim delom posledica razvoja proizvodnih
snaga,koji je dostigao takve razmereda je zahtevao kao neophodnost sire
ekonomsko povezivanje na medjunarodnom planu odnosno potrebu medjunarodne
saradnje specijalizacijom I kooperacijom.
Koliko je malo uspela pomoc za razvoj a koliko nisu mogli da dovedu do
uspeha napori nerazvijenih zemalja u proteklih deset godins svetske privrede,vidi
se iz sledeceg:
-ucesce zemalja u razvoju u ukupnom svetskom izvozu zabelezio je veliki
pad,sa 27,1% iz 1980.godine na svega 22,7% u 1986.
Pri tome je upravo za zemlje u razvoju izvoz izvanredno znacajan,jer one
samo preko spoljne trgovine mogu dobiti devizne potrebe za izgradnju nacionalne
ekonomije.Ovakav,upravo fatalni razvoj,postaje jasan narocito ako se gleda
razvoj dugova.Mnoge zemlje u razvoju postale su iz navedenog razloga rdjav
platisa.One nisu vise u stanju da placaju amortizaciju I kamate na kredite,uzete
pre mnogo godina,a koji godisnje dostizu I do 110 milijardi dolara,sto
cini danas gotovo 26%vrednosti uvoza.
Popravljanje dosadasnjeg nepovoljnog spoljntrgovinskog polozaja zemalja
u razvoju moze se trajno postici samo promenom njihove ekonomske structure
pdnosno ubrzanjem razvoja ovih zemalja.U naporima da to ostvare,ove su
zemlje upucene na neophodan uvoz industrijske opreme,pri cemu osiguranje
potrebnog uvoza opreme predstavlja jedan od centralnih problema ovih zemalaj.
Osiguranje potrebnih sredstava za placanje uvoza opreme ove zemlje mogu
ostvariti na dva nacina:
-Vlastitim izvozom
-Prilivom inostranih finansijskih sredstava
Svetsko trziste predstavlja kretanje svetske privrede ka svom ‘totalitetu”.U
tom pojedini njeni delovi (nacionalne ekonmije),imaju svoju relativnu
samostalnost.Ta samostalnost vezana je odnosima razmene na svetskom trzistu
u jedinstvenu svetsku ekonomiju.Ovaj proces odvija se kao rezultat medjunarodne
robne razmene I podele rada u pocetku mirnim putem,dobrovoljnom spremnoscu
razlicitih ljudskih zajednica da razmenjuju svoje proizvode,da bi se taj
proces kasnije odvijao putem prinude:
-Ekonomske
-Politicke
-Tehnoloske I druge.
Ekonomska podela sveta izmedju najrazvijenijih kapitalistickih zemalja-kolonijalni
sistem.To je dovelo sa svoje strane do podele u svetu na razvijene I nerazvijene
zemlje,podele na Istok I Zapad.Kasnije ce ova podela dovesti do kolonijalizma
I tehnoloske zavisnosti.
Preraspodelom svetskog nacionalnog dohotka nastao je ogroman jaz izmedju
razvijenih I nerazvijenih zemalja.Razvijene zemlje sa svega 31% svetskog
stanovnistva uzivaju preko 70% svetskog nacionalnog dohotka,a nerazvijene
sa 69% svetskog stanovnistva raspolazu sa svega 60% svetskog nacionalnog
dohotka.Visina nacionalnog dohoyka po stanovniku krece se preko 35.000
$ u razvijenim zemljama, do oko 100-200$ u nerazvijenim zemljama ,finansijska
prezaduzenost nerazvijenih zemalja iznosi preko 1.700 milijardi $,tehnoloski
kolonijalizam,I sl.
Jedan od osnovnih uslova nastanka I ubrzanog razvoja medjunarodnog trzista
I medjunarodne trgovinske razmene su ubrzani razvoj nauke,tehnike I tehnologije,sto
postaje osnovna proizvodna snaga.One se razvijaju kao povezani svetski
procesi,sto namece potrebu svim zemljama,da polazeci od svojih ekonomskih
interesa,traze adekvatne oblike saradnje sa drugim zemljama,da bi se sto
uspesnije mogle uklopiti u svetske potrebe I trendove.
ZAKLJUCAK
Pored nespornih pozitivnih posledica nastanka I razvoja svetskog trzista,za
razvoj nacionalne ekonomije I poboljsanje medjunarodne razmene,treba imati
u vidu da su svetski kapitalisticki sistem I svetsko trziste stvorili
ogromnu neravnotezu u svetskoj privredi.
Navedena I slicna sagledavanja pokazuju da su dosadasnji razvoj svetskog
trzista I medjunarodne podele rada doveli do velikih disproporcija u svetskoj
privredi,koje su postale kocnica daljeg uspesnijeg razvoja u svetuuopste.To
nalaze izmene postojece ekonomske situacije I stvaranja svetskog ekonomskog
jedinstva na novoj,uravnotezenoj osnovi I na novoj podeli rada,kako bi
se prevazisla podela na industrijske I sirovinske zemlje,na bogate I siromasne.
Neophodno je ostvariti I odgovarajuciu nivo produktivnosti I intezivnosti
nacionalnih radova,kako bi se otklonili uslovi eksploatacije nerazvijenih
od strane razvijenih zemalaj,odnosno “gubljenje”znacajnog
dela nacionalnog dohotka nerazvijenih zemalja na svetskom trzistu.
LITERATURA
1.”Ekonomija kapitala I finansiranje razvoja”,VPS,Cacak
2006. dr Zarko Ristic dr Slobodan Komazec dr Jovan Savic dr Todor Petkovic
2.” Bankarstvo”,Naucna knjiga,Beograd 1990. Srboljub Jovic
3.”Strategijsko planiranje u bankarstvu”,Feljton, Novi
Sad,1999. Uros Curcic
4.”Bankarstvo”,Ekonomski fakultet, Bridge Company,Beograd,2001.
dr Milutin Cirovic
5.”Medjunarodna ekonomija I finansije”,VPS,Beograd,2006.
dr Bogdan Ilic dr Predrag Jovanovic Gavrilovic dr Aleksandar Gracanac
6..www.carnet hr(wwwgoogle.com)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|