SEMINARSKI RAD IZ INFORMACIONIH SISTEMA

Za realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam studiju slucaja racunarske mreže Privredne komore Vojvodine (PKV – u daljem tekstu, op.a.). To je organizacija u kojoj sam zaposlen, na radnom mestu samostalnog strucnog saradnika u Informacionom Centru.
U definisanju problema, primenjenog rešenja, kao i njegovoj realizaciji sam direktno ucestvovao, kao administrator razvojnog tima sistema.
Odabrali smo vrlo savremeno rešenje. Primenjene tehnologije su, još uvek poznate, vecinom samo u krugu informaticara. Smatram de je ovaj uspešno realizovani projekat spreman za javno publikovanje informacionog rešenja racunarske mreže i putem ovog seminarskog rada.

1.2 Informacione tehnologije

Informacione tehnologije, kao pojam, imaju dva znacenja. U najširem smislu, termin
"informacione tehnologije" se koristi da bi se izrazile aktivnosti vezane za poslovnu primenu racunara. Na univerzitetima, on se koristi za akademske studijske programe koji pripremaju studente u skladu sa tehnološkim zahtevima preduzeca, vlade, zdravstva, škola i drugih organizacija.
Informacione tehnologije (IT), kao disciplina, daje veci naglasak na tehnologiju, nego na informaciju (kao u slucaju informacionih sistema). IT je nova disciplina koja se vrlo brzo razvija kao rezultat zahteva iz prakse, tj. potreba preduzeca i drugih organizacija.
Danas, organizacije bilo koje vrste zavise od informacionih tehnologija, jer oni koriste odgovarajuce sisteme sa IT. Ovi sistemi moraju da rade u skladu sa potrebama, da budu sigurne, da mogu da se usavršavaju, održavaju i, ako treba, da se zamene drugim. Svi u jednoj organizaciji zahtevaju podršku inženjera za IT, jer oni razumeju racunarske sisteme i njihove programe. IT strucnjaci su usresredjeni da rešavaju bilo koji problem vezan sa racunarima.
U prošlosti je vecina generalnih direktora dolazila iz oblasti finansija i marketinga. Medutim, u poslednje vreme je u uspešnim organizacijama prisutan trend da se na mesto generalnog direktora postavljaju ljudi iz oblasti tehnickih nauka, ili se biraju oni strucnjaci koji, uz ostale kvalitete, poseduju i veliko informaticko znanje. Stoga je informaticko obrazovanje imperativ za sve one koji imaju aspiracije da u buducnosti vode uspešnu firmu. Ovladavanje i strateško korišcenje informacionih tehnologija u poslovanju postaje danas jako važno, jer covecanstvo evoluira u informaciono društvo. Time informacione tehnologije postaju alat u službi informacije, a informacija – znanje, moc i novac. Tehnologija je danas presudan faktor za poslovni uspeh. Preduzeca koja uspešno integrišu novi informacioni sistem u svoju postojecu informacionu infrastrukturu ostvaruju znatnu prednost u odnosu na konkurenciju.

1.3 Informacioni sistem

Savremeni nacin poslovanja jednog preduzeca namece potrebu automatizacije ne samo knjigovodstvenog dela poslovanja, vec kompletnog poslovnog sistema.
Kada organizacija sebe prepozna u jednoj ili više navedenih poslovnih situacija, pravo je vreme da se ozbiljno razmotri uvodenje novog, savremenog Informacionog sistema :

• Nepoznati, netacni ili neprecizni finansijski i poslovni rezultati, troškovi poslovanja, performanse i stanje,

• Nemogucnost planiranja i predvidanja - konstantno previsok nivo zaliha u odnosu na proizvodne ili prodajne potrebe

• Veliki napor da bi se došlo do podataka, višestruke i nekonzistente evidencije

• Cesto dovodenje partnera u zabludu

Integrisano rešenje kojim se pokriva kompletan proces upravljanja informacijama i svim radnim tokovima jednog preduzeca predstavlja Informacioni sistem, koji omogucuje upravljanje njenim resursima i donošenje odluka na osnovu pouzdanih i blagovremenih informacija.
Elemente Informacionog sistema cine :

• Podaci

• Informacije

• Programska podrška (Software)

• Informaticka oprema (Hardware)

• Racunarska mreža

• Prostorije u kojima je smeštena oprema

• Instalacije

Pri izboru ovih elemanata bitno nas uslovljava delatnost kojom se bavimo, naše vizije i želje, ali i mogucnosti, posebno finansijske. Kombinovanjem raspoloživog, uz dobar plan, organizaciju i kontrolu IS-a možemo doprineti razvoju i unapredjenju poslovanja.

1.4 Racunarske mreže

Prve racunarske mreže bile su sa raspodelom vremena i koristile su velike centralne racunare i prikljucene terminale. Takva okruženja bila su implementirana i u Sistemskoj mrežnoj arhitekturi (SNA - System Network Architecture) firme IBM i u mrežnoj arhitekturi firme Digital. Lokalne racunarske mreže (LAN) su se razvile u okviru revolucije PC racunara i obezbedjuju brze mreže podataka otporne na greške koje pokrivaju relativno mala geografska podrucja, ili su zatvorene unutar zgrade ili grupe zgrada. One obezbedjuju prikljucenim korisnicima deljeni pristup uredjajima i aplikacijama i dozvoljaju im da izmenjuju podatke, informacije i datoteke i komuniciraju preko elektronske pošte. Regionalne racunarske mreže (WAN) pokrivaju šira geografska podrucja, cesto koristeci prenosne uredjaje koje obezbedjuju zajednicki nosioci, kao što su telefonske kompanije, da bi povezale izvestan broj lokalnih racunarskih mreža.
Dok LAN i WAN cine vecinu mreža - jer Internet zaista može da se posmatra kao najveca WAN koja trenutno postoji - ima mnogo razlicitih vrsta mreža, koje su kategorizovane po izvesnom broju karakteristika kao što su:
• topologija: geometrijski raspored racunarskog sistema. Najcešce topologije su magistrala, zvezda i prsten.
• protokol: zajednicki skup pravila i signala koji definiše kako racunari koriste mrežu da komuniciraju medjusobno. Jedan od najpopularnijih protokola za lokalne racunarske mreže se zove TCP/IP.
• arhitektura: mreže mogu široko da se klasifikuju kao one što koriste arhitekturu racunara jednakih nadležnosti (peer-to-peer) ili one sa arhitekturom klijent-server.
Pored samih racunara, koje se ponekad nazivaju cvorovima, implementacija mreže obuhvata:
• uredjaj na svakom od prikljucenih racunara koji mu omogucava da komunicira sa mrežom i koji se naziva mrežnom karticom
• razlicite delove specijalnog mrežnog hardvera, ukljucujuci tu uredjaje kao što su modemi, ruteri, svitcevi, habovi i sl.
• medijum za povezivanje, obicno žica ili kabl, mada bežicna komunikacija izmedju umreženih racunara postaje sve cešca.

2. Opis firme

2.1. Naziv i sedište firme

Privredna komora Vojvodine
Bulevar Mihajla pupina 25
21000 Novi Sad
Internet adresa : Hwww.pkv.co.yuH
eMail adresa : Hinfo@pkv.co.yuH

2.2 Delatnost firme

Privredna komora Vojvodine obavlja poslove i zadatke koji su od zajednickog interesa za privredu Vojvodine i od koristi za njene clanove, a narocito :

• prati i analizira privredne tokove, uslove privredivanja i uticaj mera ekonomske politike na privredu u celini, na pojedine oblasti privrede i grane i grupacije unutar privrednih oblasti i polazeci od toga, pokrece inicijativu i predlaže donošenje zakona i drugih propisa i mera ekonomske politike

• zastupa zajednicke interese clanova Privredne komore Vojvodine pred državnim organima i organizacijama i ucestvuje u pripremi zakona i drugih propisa od interesa za njene clanice

• organizuje i obezbeduje uslove za dogovaranje i susretanje privrednika radi utvrdivanja i zauzimanja zajednickih stavova i predloga, razmenu iskustva, uspostavljanje poslovnih veza i dr.

• radi na unapredenju i uspostavljanju ekonomske saradnje sa inostranstvom

• organizuje, strucno pomaže i unapreduje poslovanje svojih clanica

• organizuje i obezbeduje funkcionisanje jedinstvenog informacionog sistema za potrebe privrede, organa i tela Komore i obezbeduje odgovarajuce poslovne informacije svojim clanicama putem sopstvenog informacionog sistema i jedinstvenog informacionog sistema privrednih komora

• organizuje strucno obrazovanje kadrova u privredi, posebno rukovodecih, menadžerskih i strucnih radnika preko Poslovnog centra i na druge nacine

• radi na jacanju poslovnog morala i negovanju dobrih poslovnih obicaja, utvrduje pravila ponašanja svojih clanica u medusobnim odnosima na tržištu

2.3. Organizaciona struktura firme

Organizacija rada u Privrednoj komori Vojvodine je hijerarhijskog principa. Privrednom komorom upravljaju njeni clanovi preko svojih predstavnika u organima Komore i oblicima organizovanja u Komori. Organi privredne komore su :

• Skupština PKV

• Upravni odbor

• Nadzorni odbor

• Predsednik komore

• Udruženja

• Energetika

• Metalna industrija

• Tekstilna industrija

• Graficka industrija

• Poljoprivreda

• Šumarstvo

• Gradevinarstvo

• Saobracaj

• Trgovina

• Turizam

• Mala privreda

• Komunalno

• Odbori

• Privredni sistem

• Razvoj i istraživanje

• Odnosi sa inostranstvom

• Službe

• Kabinet predsednika

• Racunovodstvo

• Opšti poslovi

• Informacioni Centar

Skupština Privredne komore Vojvodine je najviši organ Komore, koji broji 57 clanova. Clanove Skupštine biraju Odbori udruženja (tri clana) i regionalne privredne komore (dva clana) i odgovarajuci organi drugih organizacija, koje odredi Skupština Komore.
Upravni odbor je organ upravljanja Komorom i broji 25 clanova. Clanove Upravnog odbora bira Skupština Komore iz reda istaknutih privrednika i eksperata za pojedine naucne oblasti. tako da struktura clanova Upravnog odbora obezbeduje zastupljenost svih privrednih oblasti tj. grana, srazmerno ucešcu u društvenom proizvodu, kao i odgovarajucu teritorijalnu zastupljenost
Nadzorni odbor je nadzorni organ Komore, koji kontroliše sprovodenje Statuta i drugih opštih akata Komore, materijalno-finansijskog poslovanja Komore i njene Strucne službe. Odbor broji 7 clanova, koje bira Skupština komore iz reda svojih clanova na predlog Upravnog odbora.
Predsednika Komore bira Skupština Privredne komore iz reda istaknutih privrednika, na predlog upravnog odbora.
Potpredsednik Komore zamenjuje predsednika PKV u svim pravima i obavezama za vreme njegovog odsustva, ali i u okviru dodeljenog mu organizacionog dela Komore.
Clanovi upravnog odbora na stalnom radu u Privrednoj komori Vojvodine vrše poslove dodeljene u preraspodeli poslova na Kolegijumu.
Generalni sekretar vrši funkciju poslovodnog organa u skladu sa zakonom.
Zamenik generalnog sekretara menja generalnog sekretara PKV u svim pravima i obavezama za vreme njegovog odsustva, ali i u okviru dodeljenog mu organizacionog dela Komore. Udruženje je osnovni oblik organizovanja i rada funkcionalno i granski povezanih clanova Komore, radi ostvarivanja zajednickih interesa za pojedine grane privrede. Osnovna funkcija udruženja je pracenje i analiziranje privrednih kretanja u odredenom sektoru privrede i predlaganje mera radi unapredenja uslova rada i poslovanja svojih clanova. Operativni organ udruženja je Odbor udruženja , koji razmatra sva pitanja od zajednickog interesa za clanove Komore koji pripadaju odredenom udruženju. Komora organizuje 12 udruženja, prema granskoj podeli delatnosti, a to su :

• udruženje energetike i hemijske industrije

• udruženje metalne industrije

• udruženje tekstilne industrije

• udruženje graficke industrije

• udruženje poljoprivrede

• udruženje šumarstva

• udruženje gradevinarstva

• udruženje saobracaja

• udruženje trgovine

• udruženje ugostiteljstva i turizma

• udruženje za mala preduzeca i preduzetnike

• udruženje stambeno-komunalne privrede

Odbori su poseban oblik organizovanja i rada u cilju izjašnjavanja, uskladivanja i izgradnje stavova i davanja predloga organima Komore po pitanjima koja su od interesa za sve clanove Komore. Odbori rade na pripremanju, donošenju i pracenju ostvarivanja makroekonomske politike, razmatraju i daju mišljenja o nacrtima i predlozima zakona i drugih propisa i mera u oblasti privrednog sistema i ekonomske politike, prate privredna kretanja i analiziraju uticaj mera tekuce ekonomske politike na njih i predlažu njihove korekcije, rade na uspostavljanju i razvoju ekonomskih odnosa sa inostranstvom i saradnje sa medunarodnim organizacijama, nacionalnim Komorama i drugo. PKV organizuje 3 odbora, i to :

• odbor za privredni sistem i ekonomsku politiku

• odbor za razvoj, istraživanje i prestruktuiranje

• odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom

Strucne službe svojim radom omogucuju sprovodenje aktivnosti Komore i funkcionisanje citavog komorskog sistema. PKV organizuje 4 strucne službe, i to :

• služba kabineta predsednika

• služba racunovodstva

• služba za opšte i zajednicke poslove

• služba Informacionog Centra

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD