Osnovna delatnost finansijskih institucija koncentrisana je na držanje i operacije finansijskih instrumenata. Osnovne finansijske institucije su banke i fondovi za kreditiranje.
Finansijske institucije obavljaju funkcije prikupljanja novcanih sredstava, usmeravaju ih u finansijske plasmane i vrše razlicite finansijske usluge.
Vecina finansijskih institucija su finansijski posrednici. Najvažnija finansijska institucija je banka (poslovne banke i centralna banka-banka banaka).
Najvažnije nebankarske finansijske institucije su: penzijoni fondovi, osiguranje, investicioni fondovi(institucionalni investitori), finansijske kompanije, brokersko-dilerske kuce, trust ustanove i dr.

Finansijski instrumenti na finansijskom tržištu

Za analizu finansijskih instrumenata u razvijenim kapitalistickim privredama, kao i u našoj privredi osnovne su karakteristike:
a) Struktura instrumenata po sektorima,
b) Struktura po vrstama istrumenata,
c) Struktura instrumenata po rokovima i
d) Struktura instrumenata po nacinu formiranja, oblicima upravljanja, odlucivanjao njihovoj upotrebi, odnosno transformaciji jednog u drugi oblik.

U analizi strukture finansijskih instrumenata po sektorima, sve finansijske instrumente možemo grupisati na sledece sektore.
1. Sektor privrednih preduzeca,
2. Sektor ostalih organizacija,
3. Sektor stanovništva,
4. Sektor države,
5. Sektor banaka i finansijskih institucija,
6. Sektor inostranstva.

Kakvi postoje finansijski instrumenti u savremenom finansijskom sistemu, preko kojih on funkcioniše. Da navedemo osnovne:
1. Novac (depozitni, gotov novac, oroceni, ograniceni),
2. Cekovi,
3. Menice,
4. Akcije,
5. Obveznice (državne, banaka, fondova),
6. Platni nalog,
7. Blagajnicki zapisi,
8. Koercijalni zapisi,
9. Blagajnicka potvrda o depozitu (depozitni certifikat)
10. Bankarski akcept,
11. Cesija,
12. Asignacija,
13. Kompenzacija,
14. Opcijom,
15. Fjucersi,
16. Forvardsi i sl.

Kamata kao cena novca

1.Cena novca – Kamata. Kamata je u osnovi cena upotrebe zajmovnog kapitala, jer se uglavnom placa iz viška vrednosti koje odbacuje pozajmljeni kapital. Ona predstavlja redovno deo bruto profita, zbog cega je redovno manja od njega.
Kamata je „odricanje od likvidnosti“
2.Funkcije kamate. Kamata ima brojne funkcije u savremenoj privredi privredi i finanasiskom sistemu. Najznacajnije su.
- Faktor formiranja štednje,
- Faktor racionalne upotrebe sredstava,
- Faktor uspešnog funkcionisaja finansijskog tržišta,
- Faktor efikasne alokacije sredstava,
- Faktor monetarno – kreditne regulacije i efikasne monetarne politike,
- Faktor za funkcionisanje bankarskog sistema,
- Faktor formiranja troškova poslovanja i raspodele dohotka.

3. Vrste kamatnih stopa. Postoje razlicite vrste kamatnih stopa u finansijskom sistemu svake zemlje, posebno u pogledu prirode kamate(aktivne i pasivne kamate), kratkorocne i dugorocne kamatne stope, kamate prema vrsti poslova (razliciti krediti poslovnih banaka, krediti centrlne banke, medjunarodni krediti), realna i nominalna kamatna stopa i dr.
Kamata je redovno deo viška vrednosti, odnosno bruto profita, te je u normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne stope.

4.Mehanizam kamatne stope.
Eskontna stopa u stvari znaci kamatnu stopu po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama, kao osnovni kanal emisije primarnog novca.
Lombardna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu centralne banke po kojoj ona na bazi zaloga hartija od vrednosti daje kredite za likvidnost poslovnim bankama.
Postoje i posebne vrste kamata na hartije od vrednosti koja se u mnogim zemljama naziva diskontna stopa. To je kamatna stopa po kojoj se vrši emisija i otkup hartija od vrednosti na tržištu novca od strane centralne banke.

Finansijska tržišta - vrste i poslovi

1. Finansijska tržišta, pojam i vrste

Pod tržištem se u najširem smislu reci podrazumeva mesto na kome se suceljavaju ponuda i tražnja za robama, uslugama i novcanim sredstvima. Analogno ovom zakljucuje se da danas postoje produktno od robno tržište, tržište usluga i finansijsko tržište. Finansijsko tržiše, dakle zadovoljava tražnju privrednih subjekata za novcanim sredstvima, a sa druge strane omogucava vlasnicima novcanih sredstava da ostvare prihod na svoju imovinu.
Finansijsko tržište je organizovano mesto i prostor na kome se traže i nude finansijsko novcana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava.
Cena finansijskih sredstava formira se pod odlucujucim uticajem ponude i tražnje, a izražava se u vidu kamatne stope, koja je opet razlicita za svaki od segmenata finansijskog tržišta.
Naj bitnija podela finansijskog tržišta je podela na novcano tržište i tržište kapitala.
Pod novcem se podrazumeva sva ona finansijska imovina koja se troši u roku od 1 godine i menja svoj oblik u tom roku. Sve ono što nemenja svoj oblik u tom roku i može imati karakter potrošnje odnosno štednje (po Kejnsu) na rok duži od jedne godine ima svojstvo kapitala.
Finansijsko tržište se prema predmetu poslovanja može podeliti na:
Novcano tržište.
Na ovom tržištu se traže i nude kratkorocna novcana sredstva i kratkorocne hartije od vrednosti, cime se tražiocima omogucava zadovoljavanje potreba u vezi likvidnosti, prometa i proizvodnje, a vlasnicima slobodnih novcanih sredstava zamena novca za druge likvidne plasmane uz ostvarenje prihoda u vidu kamate.
Devizno ili internacionalno tržište.
Na ovom tržištu se vrši kupoprodaja stranih sredstava placanja, uskladuje ponuda i tražnja deviza i njihov kurs.
Tržište kapitala.
Na ovom tržištu se prodaju i kupuju dugorocna novcana sredstva odnosno kapital i dugorocne hartije od vrednosti tzv. Efekti.
Segmenti finansijskog tržišta.
Tržište kapitala i novcano tržište se mogu dalje dekomponovati i to na novcano tržiše na: tržište žiralnog novca, kreditno, eskontno, lombardno, devizno i tržište kratkorocnih hartija od vrednosti, a tržište kapitala na: kreditno-investicijono, hipotekarno i tržište dugorocnih hartija od vrednosti koje opet može biti emisiono. Odnosno primarno i sekundarno.

2. Poslovi na finansijskom tržištu.

Promptni poslovi se nazivaju i spot, keš ili gotovinski i kod njih je glavna karaktreristikata da se svaka novcana ili kapitalna transkcija izvršava odmah, a naj kasnije u riku od dve do pet dana racunajuci od dana sklapanja posla.
Terminski poslovi se karakterišu time da se kupoprodaja odnosno realizacija ugovora ne izvršava promptno tj. odmah , vec kasnije na unapred utvrdjen dan ili u unapred utvrdjenom roku koji pocinje teci sa istekom poslednjeg dana za izvršenje promptnog ugovora.

3. Segmenti finansijskog tržišta.

Kreditno tržište je deo novcanog tržišta na kome se trguje kreditnim materijalom, sa rokom dospeca do godinu dana.
Eskontno tržište je takav oblik tržišta gde se trguje eskontnim materijalom koji se u bilansu vidi kroz poziciju menicni portfolijo. Menica je hartija od vrednosti eskontnog tržišta koja vrši funkciju obezbedenja i instrument placanja.
Lombardno tržište je specijalizovano tržište za trgovinu lombardnim materijalom robnog karaktera (gde spadaju faktura i založnica), lombardnim materijalom nerobnog karaktera (gde spadaju hartije od vrednosti iza kojih stoji finansijska transakcija) i lombardnim kreditima.
Devizno tržište obuhvata trgovinu devizama kao kratkorocnim potraživanjima izraženim u stranom novcu što predstavlja poseban oblik novcane imovine.
Tržište kratkorocnih hartija od vrednosti je ono na kome se emituju i primarno prodaju hartije od vrednosti i istovremeno trguje vec emitovanim harttijama od vrednosti kratkorocnog karaktera.
Tržište žiralnog novca je najvažniji deo novcanog tržišta. Preko njega monetarna vlast utice na kretanje na svim ostalim tržištima. Cena žiralnog novca izražena u vidu kamatne stope najmanja je u odnosu na sva ostala tržišta ali je zato osnova za formiranje cene na tim tržištima
Investiciono tržište je segment tržišta kapitala na kome se trguje investicionim materijalom. Ovo tržište je slicno kreditnom, a osnovna razlika je u roku dospeca kredita, koji je ovde preko jedne godine.
Hipotekarno tržište je specializovano tržište kapitala na kome se trguje hipotekarnim založnicama, koje se emituju na osnovu hipoteka, i hipotekarnim kreditima.
Tržište dugorocnih hartija od vrednosti tzv. efekata sastoji se od emisionog ili primarnog tržišta i sekundarnog tržišta. Trguje sa akcijama odnosno akcijskim kapitalom i to putem berzanskog i vanberzanskog prometa.

Finansijska tržišta i finansijska ekonomija

1. Uloga finansijsog tržišta.

Predstavlja mesta, instrumente, tehnike i tokove koji omogucavaju razmenu novcanih viškova i manjkova – novca, deviza i kapitala. Finansijska tržišta dele se na:
1. Tržište novca i kratkorocnih hartija od vrednosti,
2. Tržište kapitala i dugorocnih hartija od vrednosti,
3. Devizno tržište.
2. Primarno i sekundarno finansijsko tržište.

2. Primarno i sekundarno finansijsko tržište

Primarno finansijsko tržište je ono na kojem se prodaju nova izdanja hartija od vrednosti. Prodajom emisije hartija od vrednosti prikuplja se nova novcana štednja ili trenutno nezaposleni novac.
Na sekundarnom finansijskom tržištu obavlja se stalna kupoprodaja vec emitovanih hartija od vrednosti koje s u ruke investitora došle prethodnom rasprodajom na primarnom tržištu. Na njemu orginalni emitent ne pribavlja novcana sredstva nego se menjaju vlasnici vec emitovanih hartija od vrednosti, tj. hartije se prodaju.
Tržište novca ili novcano tržite. Novcanom tržištu je zadatak trajno i svakodnevno snadbevanje banaka novcem kao prometnim i pretežnim sredstvom kako bi one postigle likvidnost kojom se omogucavaju tekuca placanja njihovih komitenata. Na ovom tržištu trguje se bankovnim likvidnim rezervama i kratkorocnim vrednosnim papirom tj. novcem i „skoro novcem“.
Tržište kapitala, je skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama pomocu kojih se dugorocna slobodna sredstva štednje prenose od suficitarnih ka deficitarnim subjektima koji ulažu u fiksne fondove i opremu. Na ovom tržištu kupuju se i prodaju finansijski instrumenti s dospecem preko jedne godine: korporacijske obveznice, državne obveznice i obveznice lokalnih vlasti, hipotekarne obveznice i note, korporacijske deonice, dugorocni krediti.
Devizno ili medjunarodno tržište. Devizno je tržište deo ukupnog finnsijskog tržišta na kojem se prema utvrdjenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, odnosno razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snadbeva ucesnike stranim sredstvima placanja za placanje uvoza i izvoza.

Vrednost hartija od vrednosti na finansijskom tržištu

Hartije od vrednosti u svakoj robnoj privredi imaju nekoliko oblika vrednosti:
1. Nominalna vrednost, izražena na hartiju od vrednosti,
2. Knjigovodstvena vrednost
3. Tržišna vrednost.

Nominalna vrednost je vrednost koja je utvrdjena prilikom svake hartije od vrednosti.
Knjigovodstvena vrednost je ona po kojoj su hartije od vrednosti uvedene u knjigovodstvene knjige.
Tržišna vrednost je ona koja se formira na finansijskom tržištu u zavisnosti od ponude i tražnje nakon emisije hartija od vrednosti, dakle na sekundarnom tržištu.

Tržišna cena akcije izracunava se na sledeci nacin:

V = N d/r

V - tržišna cena akcije
N - nominalna vrednost akcije
d - stopa dividende
r - kamatna stopa na štedni ulog

Vrednos akcije preduzeca utvrduje se po pravilu na osnovu prinosa koje akcije nose u formi dividendi, s tim što akcije nemaju rokove dospevanja i što se dividenda isplacuje samo u slucaju ostvarene dobiti. Postoje tri osnovna oblika vrednosti akcija:
a) Nominalna, b) Bilansna i c) Tržišna ili kursna.

Nominalna vrednost je zakonom utvrdjena ili pak na osnovu podele pocetnog akcionarskog kapitala na odgovarajuci broj akcija.
Bilansna vrednost se dobija na bazi dodavanja nominalnoj vrednosti akcija odredjene proporcije rezervnih fondova preduzeca.
Najvažnija je tržišna odnosno kursna vrednost akcije, koja se dobija na bazi sadašnje vrednosti anticipativnih prinosa (dividendi). Ova vrednost se smatra fundamentalnom odnosno unutrašnjom, jer ukazuje na razmere korisnosti akcija kao aktiva investitora.

Akcionarska ekonomija

Akcije i akcijski kapital

Akcijski kapital je podeljen na odredjeni broj akcija sa nominalnim iznosom, odnosno brojem akcionara vlasnika akcije koji su uplatili akcionarski kapital. Akcije nose sa sobom nematerijalna i materijalna prava. Nematerijalna prava su vezana za upravljanje korporacijom, odlucivanje o svim bitnim pitanjima poslovanja i poslovne politike. U materijalna prava spada: pravo na dividendu, pravo prvenstva u kupovini novoemitovanih akcija, pravo na adekvatan deo likvidacione mase kada se vodi likvidacioni postupak.
Isplata dividende može se vršiti na tri nacina.
1. Isplata u gotovom,
2. Isplata u imovini,
3. Isplata u vidu novih akcija.

Akcije omogucavaju pribavljanje slobodnih novcanih kapitala na finansijskom tržištu i njihovo alociranje u rentabilne svrhe.
Vrse akcija:
- Akcije na ime i na donosioca,
- Akcije sa nominalnom vrednošcu i bez nominalne vrednosti
- Obicne i povlašcene (prioritetne) akcije
- Akcije sa garantovanom i bez garantovane dividende
- Akcije koje daju veci broj glasova, akcije sa kumulativnim pravom glasa, akcije sa ogranicenim pravom glasa i akcije bez prava glasa
- Konvertibilne akcije
- Akcije sa odloženim placanjem dividende
- Nove akcije
- Otvorene i zatvorene akcije

Obicne i povlašcene (preferencijalne) akcije.
Obicno se emituju obicne akcije, koje nose uobicajena akcionarska prava, kao pravo na upravljanje i pravo na dividendu. Cesto se pristupa emisiji preferencijalnih (povlašcenih) akcija, koje imaju prednost u isplati dividende. Medjutim ove akcije cesto nisu sa pravom glasa.
Akcionarski kapital je osnova akcionarskog društva. Kapital se formira osnivanjem društva i emisijom akcija. Na taj nacin formira se osnivacki ili pocetni kapital, koji se kasnije odredjenim aktivnostima akcionarskog društva uvecava. Vlasnici kapitala, kupci akcija, odnosno ulagaci novcanog kapitala, imaju status vlasnika, saglasno visini uloženog kapitala, uz pravo ucešca u raspodeli ostvarenog profita (dividende).

Fukcije tržišta kapitala

Tržište kapitala predstavlja skup odnosa ponude i tražnje dugorocnih i srednjorocnih finansijskih sredstava. Ovo je deo ukupnog finansijskog tržišta, koje obuhvata još i tržište novca i kratkorocnih sredstava. Tržište kapitala se sastoji iz bankarskog tržišta kapitala i berzanskog tržišta kapitala.
Instrumenti tržišta kapitala. Obveznice kao hartija od vrednosti.
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da ce licu naznacenom u obveznici, ili po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu obveznice, isplatiti na odredjeni daniznos naveden u obveznici, odnosno iznos anuitetskog kupona.
Obveznice se po praviludugorocne, neotkazive i lako prenosive hartije od vrednosti.
Akcije i akcionarski kapital.
Akcija je vlasnicki finansijski instrument cijom kupovinom vlasnik akcije postaje nosilac vlasništva nad kapitalom (preduzeca, banke i dr.). Akcija omogucava ostvarivanje trajnog kapitala u imovini akcionarskog društva. Akcija omogucava pravo na deo dobiti (dividende) iz poslovnih rezultata akcionarskog društva. Odredjeni oblik akcije omogucava odnosno daje pravo, na upravljanje akcionarskim preduzecem.

Funkcionisanje tržišta kapitala

Primarno tržište kapitala.
Postoje cetiri osnovna oblika tržišta kapitala: 1)Primarno, 2)Sekundarno, 3)Tercijalno i 4)Internacionalno tržište kapitala (i finansijsko tržište).
Na primarnom tržištu kapitala odvija se plasman nove emisije akcija. Ucesnici ovog tržišta su akcionarska društva koja izdaju emisiju kcija i finansijski posrednici.
Sekundarno tržište kapitala.
Na sekundarnom tržištu se kupuju, prodaju vec izdate akcije. Osnovni nosioci poslova i finansijski posrednici su brokeri.
Tržište kapitala i realna kamata
Kamata je cena upotrebne vrednosti zajmovnog kapitala. Cesto se kamata objašnjava i kao cena za odricanje likvidnosti. Marksisticka teorija kamate objašnjava je kao deo bruto profita, koja je stoga, redovno manja od profita, a kamatna stopa (u zdravoj ekonomiji) redovno niža od profitne stope.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD