NASTANAK I RAZVOJ BERZI

ŠTA JE TO BERZA?

Berza je mesto na kome se kupuje i prodaje, prvi je odgovor koji se skoro uvek cuje na pitanje „Šta je to berza?“ Naravno, ovaj odgovor je tacan, ali je i toliko i širok, ako je drugaciji i mogao da bude. Po cemu bi se, onda, berza razlikovala od pijace, ili bilo koje prodavnice, ili od tržišta u celini? A upravo u toj razlici leži suština kao institucije.
Razlika se sastoji u tome cime se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine, da bi se njime moglo trgovati bez uzorka, mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti ništa lakše. Sa robom je vec drugacije - standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima, zbog njihove raznolikosti, ne može se trgovati na razvijenim berzama.
Odsustvo uzorka iz trgovine, zbog cega je nužno došlo iz potrebe za što jednostavnijim procesom trgovine, kako bi se kapital što brže obrtao, a zahvaljujuci tipizaciji i standardizaciji predmeta trgovanja, vodi nas do odgovora na sledece kljucno pitanje po kome se berza razlikuje od drugih tržišnih institucija. Na berzi se dakle, trguje na rec. Ova rec je svojevremeno bila obezbedena poverenjem, ugledom maloprodajnih trgovaca koji su ucestvovali u berzanskim transakcijama, i koji su se svi medusobno poznavali. Razvitkom trgovine ovo „poverenje“ se institucionalizuje i biva zamenjen mrežom pravila po kojima se trguje ( uzansama ), a koje svako ko želi na berzi da trguje, mora unapred da ih prihvati.
Tako smo došli do odredenja berze kao mesta na kome se trguje, ali tipiziranom robom i po unapred utvrdenim pravilima.

MESTO TRGOVANJA

Definicija berze sadrži tako tri osnovna elementa: mesto na kojem se trguje, predmet trgovanja i nacin trgovanja. Prvi element, mesto trgovanja, razvijao od tržnice do globalne elektronske mreže. Pocetak je bio isti, od antike do novog veka, kada su trgovci otvoreni prostor gradskih trgova i sajmišta zamenili prvo gostionicama, a zatim i posebnim zgradama. Sve do pocetka 20. veka, za svaku berzu mogla se kao sinonim upotrebiti adresa zgrade u kojoj je smeštena. Uvek na istom mestu i u isto vreme, bilo je pravilo koje pratilo berzansku trgovinu.
Nagli razvoj kompjuterske tehnologije dozvolio je, od pocetka sedamdesetih godina prošlog veka, da se pomenuto pravilo pocne zamenjivati novim: stalno i svuda. Kako bi svojim clanovima obezbedile što povojnije uslove za poslovanje, razvijene berze pocele su da se povezuju kompjuterskim vezama, koje su dozvolile da se svake od njih može trgovati na bilo kojoj drugoj berzi koja se nalazi u mreži. Jedna od poznatijih berzanskih mreža je GLOBEX, koju su stvorile dve cikaške i po jedna pariska i londonska berza, a ciji je pun naziv: Globalna berza, govori sam za sebe o smanjivanju znacaja odredenog mesta za sadašnji stepen razvoja berzanske trgovine.

VRSTE BERZI

Sama suština berzi, i pored ukupnog postepenog razvoja tržišta i trgovine, kao i same institucije berze, pa i pored naglog razvoja posle 1970. godine, ostala je ista. Upravo zbog toga, berze se ne bi mogle deliti istorijski ili po stepenu ovladanosti tehnologijom berzanske trgovine. Vec su prvi sastanci u kuci flamanskih trgovaca imali sve one elemente koje, u suštini, imaju i današnje berze. Te elemente: trgovina bez uzorka, na rec, poverenje i njegova zaštita, odredeni uslova trgovanja jednaki za sve ucesnike, treba posmatrati kumulativno.
Jedina moguca smislena podela ostaje, tako, podela po vrstama predmeta trgovine na berzi, što nas odmah vodi do podele na dve grupe: berze hartije od vrednosti i robne berze. Iako je izvesnije da u samom pocetku trgovine stoji razmena roba, dakle, konkretne vrednosti, prve berze bavile su se nekom vrstom dokumenata, odnosno znaka vrednosti, svojevrsnim hartijama od vrednosti izdatim na osvovu robe. Vratimo li se razmatranju o samim pocecima berzanske trgovine, lako cemo zamisliti i da je prva transakcija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju / znak vrednosti - najverovatnije neka vrsta pismene obaveze o buducoj naplati u robi ili novcu, koja promenila vlasnika pre roka dospeca. Mnogo kasnje, umnožavanjem takvih hartija ( ovoga puta pravih ) i broja transakcija njima, na jednom mestu, nastaju i prve institucuje koje se mogu nazvati berzom.

TERMINSKI UGOVORI

Pretecom robnih berzi mogu se smatrati veliki vašari i sajmovi, na kojima se, izmedu ostalih stvari, prodavala i roba, pa i ona koja se danas smatra berzanskom. Osnovna razlika izmedu sajmova i berzi leži u tome što se u njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno robe na licu mesta. Na berzama se, medutim, trguje robom na nevideno. Prelazni oblik od sajma ka berzi bio je puštanje u promet, opet, dokumenata, ali ovoga puta o posedovanju robe.
Same te hartije imale su, tako, realnu podlogu u robi cinjenici da ce posednik odredene hartije moci da se namiri u robi. Teško bi bilo danas povuci jasno razgranicenje izmedu perioda kada se trgovalo robom preko hartija - robnih dokumenatai perioda kada su se javili trgovci koji su se specijalizovali da promecu sama ta robna dokumenta.
To je dovelo do toga dnevno robno tržište nije bilo, a pogotovo nije u modernom dobu, preovladujuce kao predmet delatnosti robnih berzi. Štaviše, retke su berze koje su ga razvijale i zadržale u dominatnom obliku - od velikih, na primer London Metal Exchange, dok je mnogo cešci primer terminskog trgovanja kao osnovnog razloga nastanka berze - kao što pokazuje slucaj Chikago Board of Trade- a.
Robno - berzansko tržište pri kraju 20. veka je prevashodno terminsko, cime je krug razvoja institucije berze zatvoren - institucija koja je pocela, i razvijala se u pocetku, na smanjenju rizika u termiskom poslovanju, vrhunac razvoja doživljava na istom polju. Valja napomenuti kao kuriozum i da su robne berze kreirale terminske ugovore - finansijske derivate sa nerobnom podlogom ( devize, indeksi).

NASTANAK I RAZVOJ BERZI

Trgovinski poslovi koji bi se i u modernom smislu mogli nazvati berzanskim, odnosno oni koji su imali sve elemente poslova koje i danas susrecemo na berzama, mnogo su stariji od samih berzi. Za svaki posao, šta više, za svaki elemenat modernog berzanskog trgovanja, može se naci pandan u nekoj predhodnoj epohi.

KAPITALIZACIJA OCEKIVANJA

Prateci razvoj elemenata berzanskog poslovanja mnogo jasnije razotkrivamo i same razloge nastanka institucije berze. Jedan od osnovnih razloga jeste premošcavanje vremenskog perioda od ulaganja do profitiranja, što bi se u dve reci moglo oznaciti kao: kapitalizacija ocekivanja.
Još su na glinenim plocicama zabelešene prve termisnke transakcije, odnosno obaveza jedne strane da svoje dugovanje namiri odredenom robom u nekom bududem periodu. Ova bi se transakcija, po sadašnjoj klasifikaciji berzanskih poslova, mogla svrstati u hedžing, a te se pisane obaveze mogu smatrati prvobitnim oblikom onoga što se danas naziva forvard ugovor, odnosno prost rocni ugovor o kupoprodaji neke robe. U trenutku kada je poverilac- posednik dokumenta o buducoj isporuci robe - preprodao taj dokumenat da bi zaradio na razlici u ceni dobili smo i prvi posao koji bi se mogao nazvati berzanskom špekulacijom.

PRIKUPLJANJE KAPITALA

Podjednako važan razlog nastanka onoga što prepoznajemo kao berzansko trgovanje bilo je prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih poslova. Primer za ovu delatnost može se još naci kod Fenicana, u cijim se gradovima - lukama trgovci prikupljali sredstva od sugradana da bi opremili lade za prelazak preko mora i nabavku robe u tada dalekim krajevima. Oni koji su polagali novac za ovaj poduhvat dobijali su potvrdu o ucešcu u delu buduceg brodskog tovara. Ovo je bilo tim lakše što su Fenicani prvi usavršili fonetski alfabet ( svakako i zbog lakšeg zapisivanja obaveza u trgovini ), pa je zapisivanje podataka koji su cinili ovakve potvrde, kao i njihovo prometanja od izdavanja do prispeca broda, bilo je jednostavno.
Fonetski alfabet u rukama predanih fenicanskih trgovaca postaje, tako, sredstvo unapredenja poslovanja. To ukazuje na još jednu pretpostavku razvoja berze: njen napredak tesno je vezansa napretkom sredstava komunikacije. Kad kod je na ovom polju napravljen iskorak – železnica, telegraf, telefon, kompjuteri, i pogotovo internet – naglo se širila i delatnost berzi.

LIKVIDNOST TRŽIŠTA

Likvidnost tržišta, odnosno potreba da se obezbedi stalna mogucnost trgovanja, mogla bi se uzeti kao još jedan razlog postepenog uoblicavanja berze. Još i Novi zavet, da ne idemo dalje, pominje menjace novca ( koje Hrist isteruje iz hrama ), a koji bi bili pretece današnje devizne berze. Analizirajuci ovu pricu na nacin neoubicajen za njena dosadašnja tumacenja, videcemo da je ocigledno da su ti trgovci- menjaci novca sastajali na odredenom mestu, unapred poznatom ( u hramovima ), uvek u isto vreme i da su poslovali po zajednickim pravilima, utvrdujuci odnose - kurseve izmedu odredenih valuta.
Svi pojedini elementi berzanskog poslovanja sklopili su se u jednu celinu tek mnogo kasnije. Nastanak institucije berze u modernom obliku vezuje se, po skoro opšteprihvacenom mišljenju, za porodicu Van den Boerse iz Briža. Sasatanci trgovaca, njihovih priljatelja i partnera, u kuci porodice Van den Boerse, mogu se smatrati prvim berzanskim sastancima na kojima su zakljucivani poslovi hartijama od vrednosti i robom. Prica o berzi, kao nacinu organizovanja i unošenja reda i pravila u trgovanje.

OD OBICAJA DO ZAKONA

Ni sama pravila u trgovini, utvrdena izmedu odredene grupe trgovaca, kao nezaobilazni uslov berze, nisu morala cekati flamansku renesansu da bi bila izmišljena. Kao obicajno pravo postojala su otkada i sama trgovina, ali su izgleda, prvi put obeležena na sastancima rimskih collegium merctorum- a, na kojima su utvrdeni elementi ponašanja na tržištu obavezni u odredenom periodu za sve clanove.
Stari Rim je vrhuncu zabeležio i mnogo organizovanije oblika trgovanja, od sezonskih sastanaka žitnih trgovaca. Oni su vezani za instituciju forum vendalium-a, odnosno gradskih trgovackih središta - posebnih trgova na kojima su se svakodnevno sastajali trgovci. Ustaljena praksa sastajanja na jednom mestu dozvolila je i da se formiraju prva pravila trgovanja, ali prvi standardi robe. Konacno, kao najviši domet ovog oblika organizovanja trgovine, sklapani su i ugovori na rok, po kojima je roba prodavana unapred.
I srednji vek doneo je razvitak odredenih elemenata kasije objedinjenih u celinu institucije berze. Poništena rasparcavanjem tržišta, dostignuca antike pocela su da se ponovo pojavljuje sa njegovim oživljavanjem. Do XI i XII veka trgovacke veze izmedu raznih delova Evrope vec su toliko postale žive, da su trgovci sami poceli da se organizuju kako bi lakše poslovali. U Francuskoj i Engleskoj, vec u XIII veku, trgovci primenjuju posebna pravila u medusobnom poslovanju. Potonji su ta pravila grupisali u Zakon trgovaca ( Law Merchant ), koji im je davao samostalnost i u arbitriranju.

POVERENJE I SIGURNOST

Ova pravila, nastala su iz obicajnog trgovinskog prava, naslonjena i na pravila kojih su se pridržavali anticki trgovci, a pre svega rimski, unose u organozivano trgovanje dva principa, kasnije nerazdvojna od razvoja institucije berze: poverenje i sigurnost. Ova dva principa postaju neophodni uslov berzanskog nacina trgovanja, nešto bez cega je ono nezamislivo. I dok je poverenje i njegovo negovanjeostalo stvar same berze i njenih clanova, kao odlika njihovih medusobnoh odnosa, dotle je razvijanje i obezbedivanje sigurnosti postepeno prelazilo sa berze na šire institucije, do same države i njenih organa.
Ono što izdvaja sastanke flamanskih trgovaca od XVI veka pa nadalje, jeste ipak, to što su se od tog vremena stekli uslovi da se svi ti pojedinacni elementi grupišu na jednom mestu. Istovremeno i potpuno nezavisno, institucija slicnog tipa pocela je da radi i u Japanu, što govori u prilog tezi da su prve berze nastajale skoro spontano, onda kada se na tržištu pokazala potreba za organizovanjem trgovine. Predmet trgovine u Japanu bio je u najvecem obimu bio pirinac i to u dnevnim ( spot ) i rocnim ( terminskim ) poslovima. Dokumenti termiske trgovine po svojoj sadržini bili su skoro istovetni sadašnjim forvardima.

SPONTANOST

Razvoj berzi i trgovine, na njima je stvar razvoja samog tržišta. Berza je i nastala iz samog tržišta, iz njihovih potreba. Tako se uporedo sa tržištem i ekonomijom nastavio njen razvoj. Zbog toga se nastanak, širenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapaju sa širenjem i osvajanjem novih tržišta, kako prostorno, tako i tehnološki.
Upravo i naglo širenje tržišta u novom veku prouzrokuje razvoj berzi i njihovo širenje po gradovima Zapada. Time se podvlaci na još jedan nacin, osnovna karakteristika u njihovom nastanku - spontanost. Kao ni samo tržište, ni berza kao institucija ne trpi diktate izvan ekonomske sfere, vec sve što se na njoj radi, i u vezi sa njom pre svega, mora biti zasnovano na potrebama tržišta, odnosno trgovine, koja na odrecenom nivou sama rada ovu instituciju.
Tipican primer za ovo jeste nastanak najvece svetske berze, Njuroške berze hartije od vrednosti ( New York Stock Exchange ). Njen pocetak vezuje se za situaciju nastalu posle nastalu posle americkog rata za nezavisnost, tokom koga su izdavane razne hartije od vrednosti - obveznice, radi prikupljanja sredstava za vodenje rata. Neuredena trgovina ovim hartijama stvarala je teškoce onima koji su se u nju upuštali, jer je bilo potrebno obilaziti ceo grad i luku da bi se odredena hartija kupila ili prodala. Rešenje je bilo na dohvat ruke: trgovci koji su se bavili hartijama dogovorili su se da se uvek u odredeno vreme sastaju pod velikim platanom u ulici kasnije poznatoj kao Njall Street i sparuju ponudu i tražnju. Ništa više, i ništa manje: jednostavno, efikasno i spontano.

KAKO BERZA RADI?

Organizacija berze slicna je koncetricnim krugovima, u cijem centru se nalazi sama berza sa svojim službama i pratecim organizacijama i institucijama, koje su neophodne da bi se ostvario i održao berzanski nacin trgovanja. Od tog centra širi se, krug po krug, razliciti akteri u lancu berzanskog trgovanja. Akteri u krugu najbližem centru najmalobrojni su u odnsu na ostale krugove, ali imaju najveca prava, kada je rec o trgovanju na berzi. Najširi krug predstavlja samo tržište na kome je berza iznikla i na kome deluje. Stepen ovlašcenja opada u svakom narednom krugu, onako kako se on udaljava od centra. Kao kada se baci kamen u vodu: talas koji se stvori odmah do kamena je najjaci i najmanji, a prema periferiji raste u širinu , ali mu snaga opada.

KRUG PRE CENTRA

U nastanku institucije berze prvo je ocrtan krug, pa je tek za njim nastajao centar. Taj prvi krug su cinili trgovci - posrednici, koji su pocinjali da se sastaju uvek na istom mestu i u isto vreme, i ujedno odredujuci pravila po kojima ce trgovati. Osobina ovog kruga jeste da je on od pocetka bio zatvoren, odnosno da je pristup u njega ogranicen i povezan ispunjavanjem razlicitih uslova. Tako je jedno od prvih pravilana koja su pristali osnivaci Njujorške berze hartije od vrednosti ( NYSE - New York Stock Exchange ) bilo to da ce trgovati samo izmedu sebe, te da ce oni koji su van njihovog kruga žele sa nekim iz tog kruga da trguju morati to da ucine preko njih.
Tako je nastalo cuveno mesto na berzi, koje se godišnje prodaje, odnosno zakupljuje. Na velikom broju berzi propisan je tacan broj mesta ovlašcenih igraca, i ako neko želi da posluje na njoj, mora da zakupi neko od tih mesta, naravno uz predhodno ispunjavanja sledecih uslova. Kupovinom - zakupom mesta ulazi se u eksluzivni krug posrednika specijalizovanih za berzanske predmete trgovanja, preko kojih se odvija sav promet berze. To, takode, znaci bezuslovno prihvatanje strogih pravila trgovanja, kako izmedu samih igraca na berzi, tako i izmedu njih i njihovih klijenata.
Jedino ovlašceni igraci, oni koji su, po ispunjavanju zadatih uslova i prihvatanu posebnih berzanskih pravila, i još ako su uspeli da zakupe mesto na berzi, imaju pravo pristupa takozvanom bezanskom parketu – sali za trgovanje, koje srce berzanke aktivnosti. Svaki ovlašceni berzanski posrednik ima posebno mesto u toj sali - boks, obicno duž njenog ruba, sa koga može direktno da komunicira sa sedištem svoje firme, odakle mu stižu nalozi i koje on na parketu izvršava.
Na parketu ima više pultova, mesta za trgovinu odredenim predmetom trgovanja. Tako se na primer, aluminijumom trguje uz jedan pult, a bakrom uz drugi, na Njujorškoj terminskoj berzi metala ( COMEX - Commodity Exchange ).

STATUS I FUNKCIJA

Berza je institucija kod koje je funkcija trgovaca - posrednika odvojena i stavljena iznad statusa osnivaca vlasnika. Kod najveceg broja berzi ovo dvoje se poklapa, a i kad nije tako, status bi trebalo da se nalazi u drugom planu. Kod mnogih berzi država je, bilo direktno, bilo preko posebnih preduzeca i agencija, postala suvlasnik. U svim tim slucajevima, medutim, berzu uvek cini prvi krug ovlašcenih igraca - oni predstavljaju uslov bez koga ova institucija jednostavno ne postoji. Ukoliko bi se na osnovu vlasništva, a ne na osnovu uloge ovlašcenog posrednika, izvlacile odredene povlastice, ovaj jednostavan mehanizam kupovine i prodaje prestao bi da radi - jedino povlašcenje koje berza može da istrpi jeste ono nastalo na umešnosti trgovanja i pouzdanosti poslovanja.
Savremene berze, zbog znacaja koji imaju za nacionalne ekonomije, i same države podržavaju u tom pravcu. Tako zakonodavci, na direktne i indirektne nacine, teraju osnivace da eventualnu dobit koju berza iskazuje reinvestiraju, a ne daje dele kroz dividende. Najveca korist koju neko preduzece može da ima od berze svodi se, i na ovaj nacin, na ulazak u ono što cini njenu suštinu - ulazak u prvi krug trgovanja, bilo direktno, bilo preko ovlašcenih igraca, i trgovinu u njemu.
Funkcija vlasnika, ako se odvoji od clanstva, polazi sasvim od suprotne logike. Vlasnika zanima samo dividendai ništa više. Reinvestiranje tu dolazi u obzir samo do minimalne granice, onoliko koliko je potrebno da se berza održava u životu. Naravno, to se ne može jednostavno odrediti, tim pre što vlasnik koji ne igra na berzi ne može da zna kako ona treba da funkcioniše i šta joj je sve za to potrebno.
Otuda i stalni sukob izmedu vlasnika i clanova. Prvi uvek misle da su dividende uvek niske, a drugi imaju osecaj, i to sa pravom,da njihov poslovni interes biva potisnut u drugi plan. Ovaj je sukob nemoguce trajno i sistematski razrešiti, osim ako se funkcija ( posrednika ) i status ( vlasnika ) ne spoje u jedno. Ljubljanska robna i terminska berza doživela je da je ovaj sukob paralisao rad berze, iako sa stanovišta samog berzanskog poslovanja uspešan, te je ona, pod pritiskom vlasnika nezadovojni visinom prihoda, morala da potraži drugacije oblike organizovanja. Nažalost, pocetkom 1998. godine ova Berza je prestala da postoji.

CENTAR ZAJEDNICKOG POSLOVANJA

U samom centru zajednickog poslovanja nalazi se niz posebnih službi, koje sve služe osnovnom cilju berze: što jednostavnija i efikasnija trgovina. Po redosledu nastajanja, centar berze nalazi se na drugom mestu, a pocinje da se razvija tek kada narasli obim trgovanja prisili posrednike da deo poslova zajednicki obavljaju. Postepeno se u njega preslelilo sve ono što nije trgovina sama, tako da danas centar svake berze mora obezbedi sve ono što je neophodno da bi trgovcima ostalo jedino da se na parketu pogadaju oko cene. Za sve berze karakteristicno je da u svom centru razvijaju obracunsku i garancijsku funkciju, kontrolu predmeta trgovanja i ucesnika u trgovanju, te mehanizam prikupljanja, obrade i isticanja ponude i tražnje i njihovo uparivanje, ukljucujuci i zakljucivanje transakcija. Osim ovih opštih funkcija, na robnim berzama razvijaju se i posebne - obezbedivanje skladištenja robe i njnog pretovara.
Prva u redu tih zajednickih funkcija, izmeštenih iz delokruga berzanskih igraca, bila je obracunska. Posebnim službenicima poveravan je posao vodenje racuna za transakcije koje su trgovci napravili na berzi. Kasnije, ti službenici preuzimaju kompletno vodenje racuna svih koji na berzi trguju, primenjujuci dnevno saldiranje. Ovaj proces je poceo relativno kasno i postepeno se razvijao: u Cikagu su se prvi službenici pojavili tek krajem 19. veka, dok je Americka berza hartija od vrednosti ( AMEX- American Exchange ) ovu službu objedinila od pojedinacnih privatnih racunovoda tek kada je 20. vek vec bio dobro odmakao.

KLIRINŠKA KUCA

Klirinška kuca je posebna institucija u okviru sistema berzanskog poslovanja, sa osnovnom namenom da ucini finansijski deo berzanskih transakcija jednostavnim i sigurnijim. Na kraju svakog poslovanog dana svaka transakcija u trgovini zavodi se u berzanskoj klirinškoj kuci. U tom poslu, klirinška kuca pojavljuje se kao suprotna strana svakom pojedinacnom ucesniku u trgovanju, u svakoj pojedinoj transakciji, i na taj nacin oslobaca i kupce i prodavce od daljih direktnih obavezajednih prema drugima - njihovo je da zakljuce posao, dogovorivši se o ceni i kolicini predmeta trgovanja.
Kao druga strana u svakoj transakciji - konacan kupac svakom prodavcu i konacan prodavac svakom kupcu - klirinška kuca je garant u trgovanju. Tako se ucesnici u trgovini lišeni brige o poslovnom bonitetu suprotne strane u trgovini. Svaka clanica je obavezna da dnevno uskladuje visinu fondova uplacenih kod klirinške kuce, i to u zavisnosti od broja i vrednosti transakcija koje zakljucuje i koje joj klirinška kuca sravnjuje. Depoziti uplaceni za osiguranje pojedinacnih transakcija ( margine ), garancijski fondovi i stala sredstva koja se vode kod klirinške kuce stoje na raspolaganjuza trenutno poravnjanje poslova.
Narastanje obima trgovine, i njegovo usložnjavanje ( jedan ugovor u razvijenim berzama može se i pedeset puta preprodati pre dospeca ), kao i niz kriza i krahova izazvanih nedovoljnom obezbedenošcu trgovine, ucinile su da se uz berze pojave prvi zaceci klirinških kuca. To su, isprva, bili specijalizovani cinovnici, bilo berzanski, bilo nezavisni, za vodenje racuna igraca. Kako se sa prostog racunovodstva prelazilo i na prikupljanje garancijskih depozita, tako su nastajale i posebne organizacije za posebnu vrstu finansijskog posredovanja i obezbedenja - klirinške kuce.
Uz najstarije berze došlo je prilicno rano do osnivanja klirinških kuca. Tako je u Londonu 1775. godine osnovana Bankers Clearing House, kao prva institucija ove vrste na svetu. Klirinška kuca je osnovana u SAD 1853. godine, pod nazivom New York Clearing HouseAssociation, a u Parizu posluje Chambre de Compensation od 1872 godine. Beogradska berza je formirala svoj obracunski otsek tridestih godina 20. veka.
U to vreme, racuni su se svodili po kursevima koji su utvrdivani svaki sedam dana. U modernom dobu to se na berzama radi najmanje jednom dnevno, po završetku dnevnog trgovanja.

LITERATURA:
- SRPSKO BERZANSKO POSLOVANJE
MILKO ŠTIMAC

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD