Finansijska trzista Tržište cine svi odnosi ponude i tražnje koji se uspostavljaju radi razmene roba i usluga u odredeno vreme i na odredenom mestu. Ponuda je kolicina odredene robe koja se u odredeno vreme, na odredenom mestu i po odredenoj ceni nudi kupcima. Tražnja je odredena kolicina novca kojom se kupuje odredena vrsta robe.

Finansijska tržišta predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima. Takodje, ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i tražnja za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ali i aktive).

Na finansijskim tržištima preduzeca dolaze do sredstava neophodnih za svoje finansiranje. Na njima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekti kojima nedostaje novac. Na taj nacin se povezuju dve znacajne makroekonomske kategorije – štednja i investicije. Ukupan obim štednje na nivou nacionalne privrede u jednom vremenskom periodu jednak je ukupnom obimu investicija, što se naziva štedno-investicioni ciklus.

Na finansijskim tržištima se kreiraju i transformišu finansijska potraživanja (obaveze) i izražavaju i realizuju ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima. Subjekti koji imaju višak novca stavljaju ga, putem kredita ili vlasnickih udela, na raspolaganje subjektima kojima novac nedostaje. Ovo se postiže preko finansijskih instrumenata koji se mogu pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.

Vecina Autora govori ne o jednom, nego o više finansijskih tržišta, pa ovaj pojam izjednacava sa pojmom finansijsko - tržišni sistem.

Elementi finansijsko - tržišnog sistema su:

a) Finansijska štednja

b) Finansijska aktiva

c) Finansijske institucije

1. ELEMENTI FINANSIJSKO – TRŽIŠNOG SISTEMA

1.1 FINANSIJSKA ŠTEDNJA

Štednja predstavlja deo dohodka cija se potršnja odlaže za kasnije. Ovo je sadržaj makroekonomskog pojma štednje. Sklonost ka štednji zavisi od velikog broja faktora (visina prihoda, životni standard, navike, stabilnost, poresko opterecenje isl.).
Ekonomske jedninice koje imaju ostvarenu štednju u obliku novaca ( suficitne eksonomske jedinice) mogu se podeliti u tri grupe:

a) Stanovništvo
b) Privredni subjekti
c) Državni sektor

Suficitne ekonomske jedinice imeju oblik imovine u vidu potraživanja od banaka, što predstavlja finansijsku aktivu, odnosno imaju finansijsku štednju u formi novca.
Na finansijskim tržištima vrši se transferisanje tog novca od suficitnih ka deficitnim ekonomskim jedinicama u zamenu za neki drugi finansijski instrument.

Tokovi finansijske štednje od suficitnih ka deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti dvojaki:

a) Direkni – finansijski tokovi odvijaju se direkno od suficitnih ka deficitnim ekonomskim jedinicama, bez ucešca inttermedijalnih finansijskih institucija
b) Indirekni – izmedju davaoca finansijske štednje i krajnjeg korisnika te štednje pojhavljuju se intermedijalne finansijske institucije.

1.2 FINANSIJSKA AKTIVA

Pod finansijskom aktivom se podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se može razmenjivati.
Finansijska aktiva predstavlja predmet trgovine na finansijakim tržištima.
Finansijaka aktiva obuhvata veliki broj novcanih i finansijskih instrumenata, od kojih su najvažniji: hartije od vrednosti, žiralni novac, devizna sredstva, berzanska roba isl.

a) Hartije od vrednosti – su pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredena prava. Prava koja proisticu iz hratija od vrednosti povezana su sa mogucnostima naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. Bonitet hartija od vrednosti predstavlja stepen obezbedenja korišcenja tih prava.

b) Žiralni novac – to je novac koji se nalazi na poslovnom racunu nekog privrednog subjekta i on ima nematreijalnu formu.

c) Devize – predstavljaju sva potraživanja u stranoj valuti prema inostranstvu.

1.3 FINANSIJSKE INSTITUCIJE

1.3.1 POJAM I VRSTE FINANSIJSKIH INSTISTUCIJA

Finansijske institucije su ucesnici finansijskog tržišta i finansijski posrednici.
Finansijske institucije obezbedjuju izvršavanje funkcija finansijskih tržišta.
Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica.
Svi transaktori tj. investitori u hartije od vrednosti na finansijskom tržištu, kupujuci i prodajuci finansijske instrumente, provode svesno ili nesvesno, efikasno ili neefikasno, rudimentarno ili sofisticirano, upravljanje investicijama u hartije od vrednosti. Zavisno od poslova kojima se bave, svi se finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Nefinansijska preduzeca se bave proizvodnjom razlicitih roba ili pružanjem nefinansijskih usluga. Njihove su transakcije u funkciji njhovog osnovnog poslovanja.
Finansijska preduzeca, tj. finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Najznacajnija vrsta finansijskih institucija su finansijski posrednici. Pored njih, u finansijske institucije ubrajamo i brokersko- dilerske kuce, investicione banke i konsalting i menadžment agencije iz oblasti finansija.
Finansijski posrednici, u osnovi obavljaju pretvaranje uloga tj. aktive investitora u svoju pasivu tj. izvor sredstava za svoje poslovanje. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi na investiranje i hartije od vrednosti. Tim putem sticu prihode od kojih, odbijanjem svojih obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju cist prihod tj. profit kao rezultat njihovog rada tj. cenu njihove finansijske usluge. U tom procesu, finansijski posrednici obavljaju ekonomske funkcije transformacije rocnosti, diversifikacije i obaranja rizika, obezbedivanja mehanizma placanja i ekonomicnosti obrade poslovnih informacija i zakljucivanje ugovora o finansiranju.
Banka je preduzece koje se kao glavnom delatnošcu bavi primanjem i davanjem kredita. Osnovna delatnost banke je: uzimanje kredita, davanje kredita i posredovanje u novcanim transakcijama. Banka vrši centralizaciju kapitala, prikupljanje i plasman sredstava. Osnovna nacela bankarstva su: sigurnost, efikasnost ulaganja sredstava, likvidnost i rentabilnost.

1.3.2 CENTRALNA BANKA

Centralna banka - u savremenoj tržišnoj privredi centralna banka je vodeca ustanova kreditno - monetarnog sistema, cije su funkcije da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko finansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, tj. kontroliše kolicinu novca u opticaju u funkciji osiguranja niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti. Centralna banka je u svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadržala ranije steceno monopolsko pravo da vrši kreiranje primarnog novca (štampanje novcanica i kovanje novcica). Guvernere centralne banke postavlja parlament, tj. vlada, pa samim tim ona i kontroliše njen rad. Ipak je sve širi krug onih koji veruju da je stabilna moneta (nacionalna novcana jedinica) baza uspešne ekonomije i da se (zlo)upotreba monetarne politike (za finansiranje budžetskog deficita, smanjenje nezaposlenosti i sl.) može spreciti samo nezavisnošcu monetarne vlasti (centralne banke) od izvršne (vlade).

1.3.3 DEPOZITNE FINANSIJSKSE INSTISTUCIJE

Depozitne finansijske institucije obuhvataju komercijalne banke, štedno- kreditna udruženja, štedne banke i kreditne sindikate. Nazivaju se depozitnim jer osnovni izvor njihovih sredstava cine štedni depoziti. Depozitne finansijske institucije prihod generišu na dva nacina: prinosom od investiranja u finansijsku aktivu i zaracunavanjem provizija na finansijske transakcije.
Komercijalne banke su najvece i najznacajnije medju depozitnim finansijskim institucijama u SAD. Njihov se broj 1992. godine kretao oko 12.000. mogu biti registrovane na nivou federalnih jedinica ili na saveznom tj. federalnom nivou. Komercijalne banke u SAD pružaju razlicite vrste finansijskih usluga kategorisanih u tri glavne grupe: individualno bankarstvo, institucionalno bankarstvo i globalno bankarstvo.
Individualno bankarstvo podrazumeva poslovanje sa stanovništvom. U njega se ubraja davanje potrošackih, hipotekarnih, studentskih kredita, brokerskih usluga, usluga kreditnih kartica i upravljanje investicijama i starateljskim fondovima.
Institucionalno bankarstvo podrazumeva davanje zajmova, finansijskim i nefinansijskim preduzecima, lokalnim i inostranim, državnim organima. U ovu grupu finansijskih usluga ubrajaju se i lizing usluge i faktoring u odnosu na preduzeca.

1.3.4 NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTISTUCIJE

Nedepozitne finansijske institucije obuhvataju osiguravajuce kompanije, penzione fondove, finansijske kompanije i investicione fondove.
Osiguravaljuce kompanije su finansijske institucije koje ce, za odgovarajuce redovne uplate komintenata, izvršiti ugovorenu isplatu u slucaju dešavanja odredenog dogadaja. U zavisnosti od prirode dogadaja, mogu biti osiguravajuce kompanije za osiguranje života i osiguravaljuce kompanije za osiguranje imovine i lica. Kod kompanija za osiguranje imovine i lica teže je, u odnosu na kompanije za osiguranje života, proceniti iznose i vreme zahteva za pokrivanje gubitaka nastalih odredenim dogadajima. To znacajno utice na razlicite velicine, investicione strategije i uloge u finansijskom sistemu ove dve vrste osiguravajucih kompanija.
Osiguravajuce kompanije za osiguranje života pored osiguranja obezbedjuju elemenat štednje. Važnost ovih kompanija u finansijskom sistemu je više posledica njihove mogucnosti da po osnovu redovnih premijskih uplata osiguranika prikupe tj. akumuliraju relativno sigurne, dugorocne izvore finansiranja, nego u njihovom osnovnom poslovanju obezbedivanja osiguranja. Životno osiguranje se u osnovi deli na terminsko i osiguranje tokom citavog života. Prvo, uz jednokratnu premijsku uplatu osiguranika, podrazumeva osiguranje u odredenom vremenskom roku cijim isticanjem osiguranje prestaje da važi. Drugo traje citavog života i osiguranik kontinuirano uplacuje premije osiguranja. Polise životnog osiguranja mogu nuditi razlicite vrste usluga. Uz cisto osiguranje od rizika od smrti tu su i:
• kombinacija osiguranja i investicionog racuna;
• osiguranje od rizika života;
• cisti investicioni racuni.

mogu podeliti na prodajne, personalne i komercijalne finansijske kompanije.

1.3.5 BERZE

Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini clanovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hov.
Drugim recima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugorocnim finansijskim instrumentima.
Rec koja oznacava lokaciju za specificnu funkciju trgovine, u srednjevekovnoj Holandiji bila je ime familije Van der Burse, u cijoj je zgradi obavljana trgovina vrednosnim papirima.

Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specificnim oblikom inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili ucesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašcenjima, odnosno mogu donositi obavezujuca pravila trgovine za ucesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.

Berze mogu biti robne, produktne, efektne i mešovite. Produktne berze su one na kojima se vrši prodaja odredenih vrsta roba kao što su poljoprivredne, industrijske i dr. robe; na efektnim berzama se obalja promet trgovackih efekata, odnosno hartija od vrednosti kao što su akcije, obveznice koje emituje država, menice, valute pojedini zemalja. Mešovite berze predstavljaju kombinaciju robnih i efektnih berzi, gde se istovremeno trguje i robom i hartijama od vrednosti.
U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane za tacno odredene robe. Tako na primer Londonska berza je poznata za obojene metale, kao i za vunu i za pamuk, a takodje postoji i njujorška berza za vunu i pamuk.

2. VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

2.1 TRŽIŠTE NOVCA

Restriktivno gledano tržište novca obuhvata trgovanjem novca i kratkorocnim hartijama od vrednosti, zatim kratkorocne kredite, kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a to su komercijalne banke, depozitne banke, berze za ovu vrstu hartija od vrednosti, eskontne i diskontne organizacije, akceptno-kreditne institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti tržišta novca, a ekstenzivno gledano i tržište deviza i valuta može ciniti deo tržišta novca.
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i znacajnu ulogu u vodenju poslovne politike banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Tržište novca omogucava centralnoj banci sprovodenje monetarno-kreditne politike, regulisanje ponude i tražnje novca, brži opticaj finasijskih sredstava, ostvarivanje ciljeve devizne politike, politike banaka, funkcionisanje kredtiranje države, javnog duga, održavanje optimalne likvidnosti subjekata na tržištu kao i banaka, odvijanje društvene reprodukcije sa što manje zastoja, privredni rast u celini.
Tržište novca je instrument u rukama pre svega centralne banke tj. poslovnih banaka na kojem se ostvaruju neki od važnih parametara funkcionisanja finasijskog tržišta cime se osigurava, poboljšava, razvija ekonomski rast, cena novca tj. kamata regulisanje razvoja uplitanje u njegove tokove, tokove investiranja i slicno.
Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu bankarskog kapitala koji predstavlja izvor štednje,sa jedne strane, i njihovu transformaciju u novcana sredstva, ubrizgana kao investiciona sredstva na tržištu kapitala. Iz tih razloga možemo povuci tanku liniju izmedju tržišta novca, i finansijskih tokova u privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer njihov uticaj i korelacija su nekada toliko isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u ekonomskim tokovima sve ove kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje makro tj. mikroekonomskih subjekata.
Faktori koji uticu na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:

• Nivo društvenog razvoja
• Razvoj finansijskog sistema
• Razvoj i kvalitet bankarskog sektora
• Uloge i samostalnosti centralne banke
• Razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca
• Znacaj i uloga kamatne stope
• Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede
• Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
• Stepen restriktivnost monetarne politike
• Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti
• Pravne države i poštovanja zakonitosti

Na tržištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim i terminskim novcem, na primarnom i sekundarnom tržištu kratkorocnih hartija od vrednosti.
Terminski novac postoji na terminskom tržištu na kome se posluje sa hartijama od vrednosti ili robom,u nekom buducem terminu, ali sa ugovorenim bitnim sastojcima takvog ugovora. Na terminskom tržistu javljaju se razni subjekti. Subjekte koji posluju za centralnu odnosno za poslovnu banku nazivamo dilerima, i dok jedni u ime banke nude novac drugi pak taj novac traže na posudu, i taj momenat buduceg roka za razliku od dnevnih operacija igra kljucnu ulogu u kome svi subjekti racunaju sa izvesnom stabilnošcu na tržištu novca, i svaka oscilacija za obe strane može stvoriti poslovne gubitke.

2.2 TRŽIŠTE KAPITALA

Tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje, u odredenom vremenu i definisanim pravilima i uzansama ponašanja ucesnika. Na tom prostoru i u okviru njegovog okruženja i pravila ponašanja, organizovano se susrecu ponuda i tražnja sa kapitalom.
Tržište kapitala u osnovi, predstavlja specijalizovano tržište na kome se novac- kapital traži i nudi dugorocno i na kome se trguje vec emitovanim dugorocnim vrednosnim papirima. Primarno tržište kapitala ima vitalnu funkciju kreiranju kapitala. Proces koji oznacava razmenu finansijskih sredstava, predstavlja mehanizam kroz koji funkcioniše primarno tržište kapitala.
Kreira se kapital i inicijalna prodaja na tržištu kapitala. Nakon toga, emitovane akcije i obveznice dobijaju relativno nezavistan život i cirkulišu na sekundarno tržištu kapitala.
Sekundarno tržište kapitala prihvata na primarnom tržištu emitovane akcije i obveznice i odreduje uslove da se njime trguje. Ovde nema nikakve pojave finansijskih sredstava vec se obavlja promet dugorocnih vrednosnih papira.
Vanberzanski nacin funkcionisanja tržišta je sistem dogovorenog tržišta. Za razliku od tržišta novca, tržište kapitala u svim zemljama tržišne privrede je institucionalnog karaktera. Transakcije koje se na ovom i u okviru ovih institucija odvijaju nazivaju se kapitalnim transakcijama, a vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu kapitala- efektima.
Tržište kapitala inkorporira u sebi sledeca tri tržišta:
1. kreditno- investiciono tržište
2. hipotekarno tržište
3. tržište vrednosnih papira dugorocnog karaktera

2.3 DEVIZNO TRŽIŠTE

Devizno tržište predstavlja specijalizovani deo finansijskog tržišta na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja, uskladjuju ponuda i tražnja, utvrduje devizni kurs i upravlja deviznim nacionalnim rezervama.
Cilj ovog tržišta je održavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacinalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom.
Funkcionisanje deviznog tržišta doprinosi medjusobnoj povezanosti nacionalnih finansijskih tržišta.
Devizno tržište ostvaruje sledece funkcije:
a) Omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajuca sredstva za placanje u inostranstvu.
b) Uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu.
c) Uskladjuje ponudu I tražnju posredstvom deviznog prometa u zemlji I deviznog prometa sa inostranstvom.
d) Omogucava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.

Osnovna funkcija deviznog tržišta sastoji se u formiranju kursa, odnosno utvrdivanju odnosa vrednosti nacionalne valute prema valutama drugih zemalja. On se formira medju odnosom ponude I tražnje za devizama.

ZAKLJUCAK

Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva kljucna ekonomska agregata: ( a ) ponude i ( b ) tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata uticu na nivo cena koje se formiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.
Šire posmatrano, finansijska tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija i ne moraju predstavljati neke specificne nedostupne forme trgovanja finansijskim instrumentima. Ispravnije je cak reci da je svako na neki nacin ukljucen na finansijska tržišta kao aktivni ucesnik.
Za razliku od ovog šireg gledanja, uži koncept finansijskog tržišta polazi od organizovanog tržišta kao nacina trgovanja finansijskim instrumentima.
Finansijsko tržište, može se reci, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata. Finansijske transakcije, sa druge strane, mogu se definisati kao transakcije posredstvom kojih dolazi do prometa finansijskih instrumenata.
Hartije od vrednosti na tržištu novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom. One se smatraju najbližim supstitutom novca i cesto se koriste kao mesto za kratkorocno investiranje trenutno raspoloživih sredstava. Postoje: Kratkorocne državne obveznice, Depozitni cerifikati, Bankarski akcepti, Komercijalni zapisi, Federalni fondovi i Ugovori o rekupovini.
Hartije od vrednosti na tržištu kapitala imaju rok dopeca duži od godinu dana. U njih se ubraja kako dugovni tako i vlasnicki instrumenti, dakle sve vrste dugorocnih obveznica i akcija. Postoje: Srednjorocne i dugorocne državne obveznice, Obveznice lokalnih državnih organa, Korporativne obveznice, Hipotekarne založnice, Obicne akcije, Preferncijalne akcije, Zamenjive ili kovertibilne hartije od vrednosti.
Derivati su, zapravo, likvidni ugovori cija vrednost direktno zavisi od vrednosti aktive koja je njihov predmet. Postoje: opcije, varanti, fjucersi.
Finansijska preduzeca, tj. finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Najznacajnija vrsta finansijskih institucija su finansijski posrednici. Pored njih, u finansijske institucije ubrajamo i brokersko- dilerske kuce, investicione banke i konsalting i menadžment agencije iz oblasti finansija.
.

L I T E R A T U R A:

• Prof.dr Mirko Kulic: Finansijski Menadžement

• dr. Mihailo Dedovic i dr. Srecko Milacic: Finansijska tržišta i berze

• dr. Žarko Ristic, dr. Slobodan Komazec i drugi: Berze i berzansko poslovanje

• Milica Bogdanovic, Lazar Šestovic: Ekonomija od A do Z: (leksikon ekonomskih pojmova)

• Prof. dr. Vojin Bjelica: Bankarstvo – teorija i praksa

• www.wikipedia.org

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD