PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA

POJAM ZALOŽNOG PRAVA

Založno pravo je stvarno pravo na tudoj stvari na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari (ako dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti) pre ostalih poverilaca.1)
Založno pravo je akcesorne prirode jer je zavisno od potraživanja koje obezbeduje. Zbog toga ono ne može biti glavno, vec samo sporedno. Založnom pravu prethodi potraživanje poverioca prema dužniku, a založno pravo je usmereno ka stvari koja služi za obezbedenje potraživanja. Ono obezbeduje založnom poveriocu namirenje iz založene stvari, cak i onda kada se obicni (hirograferni) poverioci ne mogu naplatiti delimicno ili u potpunosti.
Pravna priroda založnog prava u pravnoj teoriji je sporna. Jedni smatraju da je to stvarno pravo, drugi da je obligaciono pravo. Neki smatraju da je samo založno pravo na stvari stvarno pravo, dok je založno pravo na pravima - posebno potraživanjima, obligaciono.
Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se rucna zaloga, a založno pravo na nepokretnostima hipoteka.
Rucna zaloga nastaje predajom založene stvari poveriocu u državinu, dok se založno pravo na nepokretnosti stice upisom u javne knjige, a nepokretnost ostaje u državini dužnika.
Založni poverilac može realizovati potraživanje koje je obezbedeno založnim pravom iz vrednosti založene stvari samo sudskim putem (nacelo oficijelnosti zaloge). U našem pravnom sistemu je zabranjena lex commissoria.2)
Založno pravo može postojati samo na odredenoj stvari i njime se može obezbediti samo odredeno potraživanje uz izuzetke koji se odnose na uslovno i buduce potraživanje.
Založno pravo je nedeljivo, jer cela stvar obezbeduje potraživanje dok ne bude namirena u celini.
Založiti se može svaka individualno odredena nepotrošna pokretna stvar koja se nalazi u prometu, kao i stvar odredena po rodu ako se individualizuje, pa cak i novac pod odredenim uslovima (odredena, posebno izdvojena suma novca ili odredeni deo novcane mase).
1) dr. Obren Stankovic i dr Miodrag Orlic - Udžbenik Stvarno pravo, Beograd.
2) lex commissoria – pravo poverioca da u slucaju ne placanja potrazivanja, založnu stvar zadrzi

Na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se dužniku nalaže isplata duga, zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založna stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postupku, radi namirenja potraživanja obezbedenog zalogom. Založena stvar se po pravilu prodaje na javnoj prodaji, osim ako stvar ima tržišnu ili berzansku cenu, u kom slucaju se prodaje po toj ceni. Iz cene dobijene prodajom založene stvari zalogoprimac ima pravo da naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove realizacije zaloge i troškove cuvanja založene stvari.
Kada se založena stvar nalazi u rukama zalogoprimca, glavno potraživanje zalogoprimac može naplatiti iz cene dobijene prodajom i onda kada je potraživanje zastarelo, ali u tom slucaju ne može se naplatiti kamata. Zalogoprimac ima pravo prvenstva u namirenju iz založene stvari, tj. vrednosti dobijene prodajom.
Moguce je i višestruko zalaganje iste stvari. U tom slucaju redosled isplate odreduje se prema vremenu kada su nastala založna prava, a ne prema vremenu nastanka potraživanja. Obrnut redosled namirenja važi u poslovima privrednog prometa. Taj red je obrnut redu nastanka založnih prava i naplata se vrši od poslednjeg nastalog potraživanja, pa unazad.
Pravilo je da zalogoprimac ima državinu stvari, sudržavinu ili posrednu državinu (u slucaju višestrukog zalaganja). Državina docnijeg zalogoprimca (kod višestrukog zalaganja) ogleda se u tome da zalogodavac pismeno obavesti prvog zalogoprimca o zakljucenju drugog ugovora o zalozi i naloži mu da u slucaju isplate potraživanja, založenu stvar preda drugom zalogoprimcu, a ne da je vrati zalogodavcu.
Založena stvar ce na zahtev zalogodavca biti predata trecem licu (koje ce je držati za zalogoprimca) u slucaju kada zalogoprimac predmet zaloge ne cuva kako treba ili sa njom postupa suprotno ugovoru ili zakonu. Takav zahtev se ostvaruje sudskim putem. U tom slucaju zalogoprimac ima državinu posredno, preko treceg lica, koje stvar drži u njegovom - zalogoprimcevom interesu.
Zalogoprimac nema pravo na upotrebu založene stvari (osim ako je ugovorom predvideno), a ima pravo na plodove (osim ako to pravo ugovorom nije iskljuceno). Od ubranih plodova smanjuje se iznos dugovanja.
Zalogodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke založene stvari. Ako založena stvar u trenutku zalaganja ima nedostatke, zalogoprimac ima pravo na dopunu zaloge. Ako vrednost založene stvari bude smanjena posle tog trenutka, zalogodavac ne duguje drugu stvar u zalogu, kao i ako založena stvar propadne usled više sile ili krivicom treceg.
Zalogoprimac ima pravo sledovanja putem tužbe za povracaj državine založene stvari, u kom postupku ce uspeti samo ako tuženi nema pravni osnov za državinu ili ima slabiji pravni osnov. On ima pravo i na samopomoc.
Zalogoprimac ima obavezu da cuva založenu stvar sa pažnjom dobrog domacina ili dobrog privrednika kod ugovora u privredi, bez obzira da li ima pravo da je upotrebljava ili ne (u suprotnom zalogodavac može preko suda da traži oduzimanje stvari od zalogoprimca i predaju trecem na cuvanje). On ima obavezu da se uzdrži od upotrebe stvari (osim ako je ugovorom drukcije predvideno) i da založenu stvar vrati zalogodavcu po izmirenju duga.
Obaveze zalogoprimca nastaju u trenutku kada mu zalogodavac preda založenu stvar ili ispravu koja mu omogucava iskljucivo pravo raspolaganja založenom stvari.
Potraživanje obezbedeno zalogom može se ustupiti trecem (prijemniku) a zajedno sa njim na prijemnika prelazi i založno pravo kao akcesorno. Pristanak zalogodavca nije potreban, vec je dovoljno obaveštenje o ustupanju. U slucaju ustupanja prijemnik stice i pravo potraživanja i založno pravo.
Ako se zalogodavac usprotivi da založena stvar bude predata u državinu prijemniku, tada ce ona ostati kod ustupioca, koji je cuva za racun prijemnika. U tom slucaju ustupilac gubi založno pravo, iako je založena stvar ostala u njegovim rukama. Tada prijemnik ima posrednu državinu stvari preko ustupioca. Prijemnik ima pravo da traži isplatu duga, i namirenje iz založene stvari.
Založni poverilac ima pravo na podzalogu3), cime se zalaže i založno pravo kao akcesorno. Pristanak zalogodavca nije potreban, ali se on može usprotiviti predaji stvari, u kom slucaju ce podzalogodavac imati posrednu državinu na založenoj stvari.
Prestankom potraživanja obezbedenog zalogom, prestaje i založno pravo, osim ako se radi o zastarelom potraživanju, a stvar se nalazi u rukama poverioca.
Založno pravo prestaje i odricanjem zalogoprimca, protekom roka ako je vremenski ograniceno, propašcu založene stvari, konfuzijom4), konsolidacijom5) i javnom prodajom založene stvari.
Založiti se može isto kao i stvar, potraživanje prema trecem licu, osim onih koja su po svojoj prirodi neprenosiva, vezana za licnost dužnika ili zakonom zabranjena. Zalaganje se vrši ugovorom o zalozi. To je trojni odnos: zalogoprimac, zalogodavac i dužnik. Dužnik mora biti obavešten o ugovoru o zalozi i to pismeno.
Potraživanje sadržano u obveznici na donosioca zalaže se prostom predajom hartije od vrednosti.
Potraživanje sadržano u hartijama po naredbi, zalaže se indosamentom i predajom hartije zalogoprimcu.
3) podzaloga – pravo da poverilac svoje potraživanje založi
4) konfuzija – sjedinjenje potraživanja i duga
5) konsolidacija – založni poverilac postaje vlasnik založene stvari

Založiti se mogu i ostala prava (pravo plodouživanja, autorsko pravo, pravo licence, patenta itd.).
Ne mogu se založiti: stvarne službenosti, licne službenosti, licna prava, pravo na izdržavanje i slicno.
Pravo zaloge na pokretnim stvarima kod nas je regulisano u nekoliko zakona i to:
- Zakonom o obligacionim odnosima kojim je regulisana ugovorna zaloga;
- Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar - bezdržavinska zaloga;
- Zakonom o izvršnom postupku i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji je regulisano zakonsko založno pravo;
- ZIP6)-om je regulisana sudska zaloga.
Valja napomenuti da Zakon o obligacionim odnosima reguliše ugovornu zalogu kod koje dolazi do predaje stvari u državinu - državinsku zalogu, dok je Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar regulisana ugovorna zaloga bez predaje u državinu - bezdržavinska zaloga.
Odredba clana 63. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa predvida da se na pravo zaloge na pokretnim stvarima i pravo zaloge na pravima primenjuju odredbe o zalozi sadržane u propisima kojima su uredeni obligacioni odnosi.
Po tradiciji Rimskog prava, kao i prema našem pravu, Ugovor o zalozi je smatran realnim ugovorom (nastaje predajom stvari).
Prema odredbi clana 966. ZOO7), Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili neko treci (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu), da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaceno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar cuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštecenu zalogodavcu.
Iz ove definicije proizilazi da je Ugovor o zalozi konsensualan (nastaje saglasnošcu volje stranaka o bitnim elementima ugovora), a predaja stvari ima znacaj ispunjenja ugovorne obaveze.
Medutim, sam Zakon o obligacionim odnosima odstupa od konsensualizma i u clanu 968. predvida da zalogoprimac stice založno pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata. Ako se ovom ugovoru ponovo vraca realna forma (predaja pokretne stvari u državinu poverioca).
6) ZIP – Zakon o Izvrsnom Postupku
7) ZOO – Zakon o Obligacionim Odnosima

ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR - BEZDRŽAVINSKA ZALOGA

Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (“Sl. glasnik RS”, br. 57/03 i 61/05) ide korak dalje i daje jedno znacajno poboljšanje u odnosu na prethodna zakonska rešenja, jer predmet zaloge ostaje u državini dužnika. Time dužnik stice mogucnost da korišcenjem predmeta zaloge ostvari sredstva za naplatu kredita npr. i tome slicno. On nije lišen državine založene stvari i iz nje može da izvlaci koristi, sve dok se ne steknu uslovi za realizaciju založnog prava. Ali, posedovanjem pokretnih stvari vece vrednosti, on može da ostvari odredenu korist (kredit, pozajmicu) njihovim zalaganjem.
Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruži obezbedenje za njegovo potraživanje tako što ce se poveriocevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava (u daljem tekstu: Registar zaloge). Zalogodavac može biti dužnik ili trece lice. Ugovorom o zalozi ureduju se prava i obaveze zalogodavca i poverioca.
Clan 3. Zakona reguliše sadržinu i formu ugovora, predvidajuci obaveznu pismenu formu. Za razliku od odredbe clana 968. Zakona o obligacionim odnosima po kojoj zalogoprimac stice založno pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata, prema clanu 4. ovog Zakona poverilac stice založno pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drukcije odredeno zakonom. Upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo ukoliko je zalogodavac založio stvar na kojoj nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi da upis založnog prava u registar nije konstitutivni element nastanka ugovora, vec ima znacaj javnog obaveštavanja svih zainteresovanih lica o postojanju založnog prava na odredenoj pokretnoj stvari. Upis mogu tražiti poverilac ili zalogodavac, s tim da ukoliko ga traži poverilac potrebna je izricita izjava zalogodavca da pristaje na upis (clan 5. Zakona). Registar pokretnih stvari je vrlo slican registru nepokretnosti.
U clanu 6. Zakon ugraduje pravo prvenstva poverioca cije je založno pravo upisano u Registar zaloge, u naplati iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ukoliko mu potraživanje nije isplaceno o dospelosti. To pravo prvenstva ima dejstvo i prema trecem licu koje je predmet založnog prava pribavilo od zalogodavca, kao i prema docnijim pribaviocima. I ova odredba predstavlja znacajno poboljšanje u odnosu na rešenje iz clana 970. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome je zalogodavac imao obavezu da poverioca kod koga se stvar nalazi obavesti o zakljucenju ugovora o zalozi sa drugim poveriocem i naloži mu da po naplati svog potraživanja preda stvar ovome. Ta obaveza više ne postoji, jer je Registar zaloge u smislu clana 56. Javni registar založnih prava na stvarima fizickih ili pravnih lica, a centralna baza podataka je dostupna putem lokalnih jedinica registra zaloge, radi upisa ili pretraživanja svim licima u svakom trenutku u okviru radnog vremena. Podaci iz Registra zaloge su javni. Medutim, ovde se postavlja pitanje konkurencije sredstava obezbedenja (privremene mere zabrane raspolaganja i otudenja pokretnih stvari, izdate po odredbama ZPP8) i ZIP-a).
8) Zakon o Preskom Postupku
Ukoliko se otvori takav problem praksa ce morati da ga prevazilazi primenom principa koja se ticu nacela savesnosti i pravila o naknadi štete.
Odredba clana 7. Zakona reguliše potraživanja koja se obezbeduju zalogom, tako da se mogu obezbediti zalogom novcana potraživanja ciji iznos je izražen u domacoj ili stranoj valuti i to kako glavni dug, tako i kamata i troškovi ostvarenja naplate, kao i buduca i uslovna potraživanja.

PREDMET ZALOŽNOG PRAVA
(odredbe clanova 9. do 14)

Predmet založnog prava mogu biti:
- individualno odredena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati;
- pokretne stvari odredene po vrsti ako je ugovorom o zalozi odredena njihova kolicina, broj i nacin na koji se mogu identifikovati;
- zbir pokretnih stvari (roba u odredenom skladištu, inventar za obavljanje privredne delatnosti);
- pravo potraživanja zalogodavca prema dužniku;
- druga imovinska prava kojima njihov imalac može slobodno raspolagati;
- suvlasnicki udeo;
- buduce stvari i prava.

Založno pravo na potraživanju stice se upisom u Registar zaloga.
Prema odredbi clana 11. Zakona dužnik založenog potraživanja svoju obavezu ispunjava zalogodavcu, sve dok ne bude pismeno obavešten o nastanku založnog prava. Od dana dostavljanja obaveštenja, dužnik založenog potraživanja može ispuniti dug samo založnom poveriocu, a ne i zalogodavcu.
Prema clanu 14. Zakona iskljucena je primena odredaba ovog zakona na zalogu brodova, vazduhoplova, hartija od vrednosti, dok se primenjuje na zalogu prava intelektualne svojine, s tim da se zaloga na tim pravima upisuje u poseban registar Zavoda nadležan za intelektualnu svojinu.

UGOVORNE STRANE
(odredbe clanova 15. do 17)

U ovom odeljku se definišu ucesnici pravnog posla vezanog za založno pravo. To su:
- založni poverilac;
- zalogodavac;
- trece lice.
Trece lice odreduje založni poverilac ili više njih, radi preduzimanja pravnih radnji radi zaštite i namirenja založenog potraživanja. Ime treceg lica se upisuje u Registar zaloge umesto založnih poverilaca (clan 16. Zakona).
Zalogodavac je najcešce dužnik, a može biti i trece lice koje pruža obezbedenje za tudi dug (clan 17).

PRAVNA DEJSTVA UGOVORA O ZALOZI
(odredbe clanova 18. do 26)

U ovom odeljku regulišu se obaveze zalogodavca i njegova prava.
Prema odredbi clana 974. ZOO, jedina obaveza zalogodavca je da zalogoprimcu ili trecem licu preda stvar ili ispravu koja je predmet ugovora, s tim da se mogu sporazumeti da zajednicki cuvaju stvar ili ispravu (državinska zaloga). U ovom zakonu, pošto se radi o nedržavinskoj zalozi, zalogodavac je dužan da, po zakljucenju ugovora o zalozi, cuva predmet založnog prava sa pažnjom dobrog domacina, odnosno dobrog privrednika, da ga održava u ispravnom stanju i vrši potrebne opravke na njemu (clan 18. Zakona). Ugovorom se može predvideti cak i obaveza zalogodavca da osigura predmet založnog prava (clan 19).
Zalogodavac gubi pravo na državinu, ako o dospelosti ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu. Sve dotle, on je ovlašcen da predmet zaloge koristi prema njegovoj uobicajenoj nameni, ubirajuci plodove (ukoliko izdaje). U pogledu ubiranja plodova dozvoljeno je da ugovorom to pravo bude ugovoreno u korist založnog poverioca (clan 20. i 21. Zakona).
Zalogodavac ima pravo da predmet založnog prava izda u zakup i na drugi nacin ga koristi (clan 22). On može i otuditi predmet založnog prava i preneti pravo svojine na trece lice, s tim da bez odlaganja podnese zahtev radi upisa založnog prava u registar zaloge na teret novog vlasnika. Tu obavezu ima i novi vlasnik. Ukoliko propuste da to ucine, solidarno odgovaraju za štetu koju založni poverilac može pretrpeti zbog njihovog propusta.
Otudenje predmeta zaloge može biti ugovorom iskljuceno (clan 24. Zakona). Postoji mogucnost ponovnog zalaganja založenog predmeta (clan 25), kao i ogranicenje prava na upotrebu predmeta založnog prava ili iskljucenje odredenog nacina upotrebe (clan 26).

POSEBNE UGOVORNE ODREDBE O NAMIRENJU
(clanovi 27. i 28)

Clan 27. Zakona reguliše opšte pravilo namirenja9) ukoliko je zalogodavac privredni subjekt ili pravno lice privatnog ili javnog prava. Ukoliko predmet založnog prava nema
9) opšte pravilo namirenja - vansudska javna prodaja ili prodaja po tržišnoj ili berzanskoj ceni
tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na nacin na koji bi toucinio razuman i pažljiv covek, cuvajuci interese dužnika i zalogodavca, ako su to razlicita lica.
Clanom 28. regulisano je pravilo namirenja za fizicka lica u kome je iskljucena mogucnost prelaska predmeta zaloge u svojinu založnog poverioca, ako potraživanje ne bude namireno o dospelosti, niti založni poverilac može predmet založnog prava prodati po unapred odredenoj ceni, niti ga zadržati za sebe. Ugovorom o zalozi se može predvideti, da ce predmet založnog prava preci u državinu založnog poverioca, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. Tek u trenutku dospelosti potraživanja, oni se mogu sporazumeti da ce predmet založnog prava preci u svojinu poverioca umesto isplate duga ili da ce poverilac moci da ga proda po odredenoj ceni ili da ga po toj ceni zadrži za sebe. Višak vrednosti dužan je da isplati zalogodavcu.

REDOSLED ZALOŽNIH PRAVA
(clanovi 29. do 34)

Založni poverilac ima pravo prvenstva naplate iz cene postignute prodajom predmeta založnog prava, osim ako zakonom nije drukcije odredeno. Ako je isti predmet založen vecem broju poverilaca, red prvenstva se utvrduje prema vremenu prijema zahteva za upis založnog prava u Agenciji za privredne registre.
U ovoj glavi se reguliše i pitanje reda prvenstva razlicitih založnih prava (upisanog u registar ili nastalog predajom u državinu), tako da prvenstveno se racuna prema vremenu nastanka odgovarajuceg založnog prava. Založno pravo steceno predajom u državinu uživa prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u Registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zakljucen u pismenoj formi i overen u sudu ili u drugom organu ovlašcenom za overavanje potpisa.
Odredba clana 32. reguliše pitanje tereta dokazivanja, prevaljujuci teret dokazivanja na neupisanog poverioca u Registar zaloge koji mora da dokaže da je do predaje u državinu došlo pre upisa u registar.
Zakonsko založno pravo iz Ugovora u privredi (prevozioca, komisionara, otpremnika, skladištara), ima prvenstveno u odnosu na založno pravo upisano u Registar zaloge (clan 33). Zakonsko založno pravo poslenika za potraživanje nagrade za rad, naknade za utrošeni materijal i ostala potraživanja u vezi sa njegovim radom, a koja su nastala na osnovu ugovora o delu iz Zakona o obligacionim odnosima, ima prvenstvo u odnosu na založna prava upisana u Registar zaloge.
Redosled zakonskog založnog prava države za potraživanje poreza i drugih dažbina odreduje se prema vremenu upisa u Registar zaloge (clan 34. Zakona).

NAMIRENJE
(clanovi 35-42)

U ovom odeljku se regulišu namirenje, pravila postupka, dužnosti i prava stranaka.
Založni poverilac po samom zakonu stice pravo na državinu predmeta zaloge, ako dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti. On tada ima pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja, dok je višak cene dužan da isplati zalogodavcu bez odlaganja, što ako ne ucini duguje zateznu kamatu zalogodavcu.
Kada se steknu uslovi za realizovanje prava zaloge, založni poverilac je dužan da preporucenim pismom obavesti dužnika i zalogodavca ako to nije isto lice, preko adrese upisane u Registar zaloge, da namerava da svoje potraživanje namiri iz vrednosti predmeta zaloge, kao i da zatraži upis u Registar zaloge zapocetog postupka namirenja. Od tog momenta, zalogodavac je dužan da saraduje sa založnim poveriocem i pruži mu potrebna obaveštenja radi sprovodenja namirenja. U suprotnom duguje mu naknadu štete. Sve ove obaveze ima i dužnik, kada zalogodavac i dužnik nisu isto lice.
Nakon dostavljenog obaveštenja založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava uzme u državinu. Ukoliko to ne uspe dobrovoljno, on ima pravo da sudu podnese zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta založnog prava od zalogodavca i predaju njemu u državinu. Uz zahtev podnosi overeni izvod iz Registra zaloge i ugovor o zalozi. Izvod iz Registra je izjednacen sa izvršnom ispravom.
Sud je dužan da o zahtevu odluci u roku od tri dana i da postupak oduzimanja sprovede u roku od tri dana od dana donošenja rešenja kojim se zahtev usvaja.
Zalogodavac ima rok od tri dana za ulaganje prigovora da poveriocevo potraživanje ne postoji ili da založno pravo ne postoji ili da je dug isplacen, o cemu mora podneti pismene dokaze. Prigovor ne odlaže izvršenje.
Znaci, predviden je izvršni postupak. Sam zakon definiše u clanu 41. da se primenjuju pravila izvršnog postupka.
Odredbom clana 42. regulisano je pitanje zabrane pravnog raspolaganja i uslovi za nju.
Zalogodavac ne može pravno raspolagati predmetom založnog prava bez dozvole založnog poverioca, posle dostavljanja obaveštenja založnog poverioca. Ipak, savesni pribavilac stice pravo svojine bez tereta, ako zalogodavac prodaje predmet založnog prava u okviru svoje redovne delatnosti.

NACIN NAMIRENJA
(clanovi 43-50)

Zakon predvida više nacina namirenja i to:
- sudska prodaja;
- vansudska prodaja;
- javna prodaja putem nadmetanja;
- prodaja po tržišnoj ili berzonskoj ceni.

Založni poverilac može tražiti od suda da donese odluku o javnoj prodaji predmeta založnog prava, posle izvršenog upisa pocetka namirenja u Registru zaloge. To ce se postici javnom prodajom ili po tekucoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu, a ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud može odluciti da se cena utvrdi procenom strucnjaka ili pak založni poverilac predmet založnog prava može zadržati za sebe po toj ceni.
Po isteku 30 dana od upisa pocetka namirenja u Registar zaloge, založni poverilac može pristupiti vansudskoj prodaji, a dužnik može punovažno ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta založnog prava ili zalogodavac ispuniti obavezu dužnika. Zalogodavac i založni poverilac se mogu sporazumeti da se rok od 30 dana skrati.
Vansudska javna prodaja može biti i putem nadmetanja, ako je to ugovorom o zalozi predvideno. Sporazum o tome može se postici i u trenutku dospelosti poveriocevog potraživanja, kad je zalogodavac fizicko lice koje ugovor o zalozi zakljucuje izvan okvira privredne delatnosti. Sprovodenje javne prodaje, založni poverilac može poveriti strucnom licu, koje se redovno bavi takvom delatnošcu.
Ugovorom o zalozi može biti predvideno da se prodaja predmeta založnog prava vrši po tržišnoj10) ili berzanskoj11) ceni. Ako predmet zaloge nema ni tržišnu ni berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na nacin kako bi to ucinio razuman i pažljiv covek, cuvajuci interese dužnika i zalogodavca.
Založni poverilac može poveriti da za njegov racun i u njegovo ime, predmet založnog prava proda lice koje se bavi prodajom takvih stvari kao zanimanjem ili se bavi davanjem zajmova uz zalogu kao zanimanjem. Tada založni poverilac i to lice solidarno odgovaraju zalogodavcu, ako mu prouzrokuju štetu prilikom prodaje.
O mestu i vremenu održavanja prodaje, založni poverilac je dužan da obavesti dužnika i
10) Tržišna cena je cena po kojoj se iste ili slicne stvari redovno prodaju pod uobicajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje, a ako pod tim okolnostima založena stvar nema tržišnu cenu, uzima se u obzir cena na najbližem tržištu.
11) Berzanska cena je cena po kojoj se iste ili slicne stvari prodaju na najbližoj berzi.

zalogodavca (i treceg ako to nije isto lice) a ako je prodaja održana bez njihovog prisustva, založni poverilac je dužan da ih bez odlaganja obavesti o okolnostima koje mogu biti od znacaja a narocito o nacinu prodaje, ceni i troškovima.
Zakonom je predvidena i mogucnost zalogodavceve tužbe sudu (clan 49) pod odredenim uslovima, koji su strogi, s tim da podnošenje tužbe ne sprecava postupak namirenja, izuzev ako zalogodavac podnese javnu ispravu ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisani nacin, koja sadrži dokaz da poveriocevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, da nije dospelo za naplatu ili da je dug isplacen. U slucaju postupanja po tužbi, nalaže se hitno rešavanje ovih sporova.
Savesno lice koje kupi predmet založnog prava, na sudskoj ili vansudskoj javnoj prodaji stice neoptereceno pravo svojine, koje se ne može osporavati zbog mogucih propusta u postupku prodaje. Ovo važi i za prodaju predmeta založnog prava u postupku namirenja po tržišnoj ili berzanskoj ceni ili po ceni po kojoj bi ga prodao razuman i pažljiv covek.

PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA
(clanovi 52-55)

Odredbe ovih clanova regulišu nacin prestanka založnog prava. To su:
- isplata i drugi nacini prestanka potraživanja;
- propast stvari;
- prodaja;
- ostali slucajevi (pismeno odricanje založnog poverioca, konfuzija, sticanje svojine na predmetu zaloge).
Za prestanak založnog prava i brisanje iz Registra zaloge, traži se pristanak na brisanje založnog poverioca ili sudska odluka kojom se utvrduje da je založno pravo prestalo.

REGISTAR ZALOGE
(clanovi 56-65)

Odredbe ove glave regulišu upis pokretnih stvari i prava u Registar zaloge.
Registar zaloge je javni registar koji založna prava i uvid u njih cini dostupnim svim zainteresovanim licima, doprinoseci pravnoj sigurnosti. Niko se ne može pozvati na okolnosti da mu podaci iz Registra nisu bili poznati. Upis podataka u Registar nije dokaz o postojanju prava zaloge, niti da je upisano potraživanje punovažno. Postoje slucajevi kada se upis u Registar nece prihvatiti i oni su tacno nabrojani. Po odbijanju upisa u Registar zaloga, rešenje se mora doneti u roku od tri dana od dana prijema zahteva za upis. To je jedinstvena elektronska baza podataka koja sadrži založna prava na stvarima fizickih ili pravnih lica i druge podatke koji se u skladu sa ovim zakonom, upisuju u Registar zaloge. Njena osnova je centralna baza podataka, a lokalne jedinice Registra zaloge se formiraju na teritoriji Republike Srbije i preko njih se može vršiti upis i pretraživanje centralne baze.
Registar zaloge vodi Agencija preko Registratora koga na cetiri godine imenuje i razrešava Upravni odbor Agencije uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije. Isto lice može biti ponovo imenovano, ali i razrešeno pre isteka perioda na koji je imenovano.
Registar zaloge je dostupan svim licima preko bilo koje jedinice Registra zaloge i to u svakom trenutku u okviru radnog vremena Registra. Podaci iz Registra su javni a overeni izvod o njima daje se na zahtev zainteresovanom licu kako o onome što je upisano u Registru kao i potvrda da Registar ne sadrži podatke o zalozi na odredenoj stvari ili pravu. Za upis, brisanje podataka i druge usluge koje pruža Agencija, placa se naknada ciju visinu odreduje Upravni odbor Agencije uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
Upis u Registar stvara fikciju da su treca lica upoznata sa postojanjem založnog prava i on nije dokaz prava svojine ili drugih prava zalogodavca na založenim pokretnim stvarima, niti da je obezbedeno potraživanje ili zalaganje punovažno.
U Registar se upisuju podaci o zalogodavcu i dužniku; založnom poveriocu; trecem licu iz clana 16. stav 1. Zakona (Založni poverilac ili više njih mogu odrediti trece lice ili jednog od njih da preduzima pravne radnje radi zaštite i namirenja založenog potraživanja); podatke o pokretnoj stvari ili pravu; potraživanju obezbedenom zalogom uz oznacenje osnovnog i maksimalnog iznosa; postojanju spora o založnom pravu; da je zapocet postupak namirenja i sve promene ovih podataka.
Izmene i dopune podataka u Registru, ako se odnose na bitne elemente upisanog založnog prava, imaju karakter novog upisa.
Založni poverilac ima obavezu da traži da se u Registar zaloge upiše zapoceti postupak namirenja. Zalogodavac može da zahteva da se u Registar upiše zabeleška postojanja spora ako pokrene parnicu za brisanje založnog prava iz Registra zaloge. Zalogodavac, založni poverilac i svako drugo lice mogu zahtevati upis zabeleške spora ako su pokrenuli parnicu u vezi sa zalogom.
Dokumentacija na osnovu koje je izvršen upis u Registar, sastavni je deo Registra zaloge do njenog prevodenja u elektronsku formu. Nakon toga, cuvace se po propisima za arhivsku gradu.
Na osnovu zahteva koji se podnosi Agenciji na propisanom obrascu, pokrece se postupak upisa u Registar zaloge. Podnosiocu zahteva izdaje se potvrda o podnetom zahtevu. Registrator proverava urednost i potpunost zahteva ne ispitujuci tacnost podataka i verodostojnost dokumenata uz zahtev.
Upis u Registar zaloge odobrava se rešenjem, kao i brisanje zaloge, ako je to bio zahtev.
Zahtev se odbacuje zakljuckom, ako nije podnet u skladu sa ovim zakonom, kojom prilikom se podnosiocu vraca originalna dokumentacija.
Protiv rešenja i zakljucka može se izjaviti žalba u roku od 15 dana Ministru nadležnom za poslove privrede preko Agencije.
Shodna primena Zakona o upravnom postupku važi za sve ono što ovim zakonom nije predvideno a odnosi se na postupak upisa u Registar. Podaci upisani u Registar objavljuju se istovremeno na internet strani Agencije.

ZAKLJUCAK

Može se zakljuciti da Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar predstavlja dobro zakonsko rešenje, jer nedržavinska zaloga kao predmet njegove regulative ima znacajne ekonomske prednosti u odnosu na državinsku. Posebno sa razloga što predmet zaloge ostaje u državini dužnika omogucujuci mu da se njegovim korišcenjem pomogne u otplati duga zbog koga je dao zalogu. Postupak namirenja je mnogo efikasniji od sudskog postupka izvršenja na nepokretnostima. Predvideni su veoma kratki rokovi, hitnost u postupanju i primena pravila izvršnog postupka. Odredbama ovog zakona ne vredaju se imovinska prava založnog dužnika, niti se on dovodi u nepovoljniji položaj, jer je njegov predmet svojina založena kao realno obezbedenje poveriocevog potraživanja, u njegovom pritežanju sve do postupka realizacije založnog prava. Samim tim, ovi propisi su u skladu i sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima, tacnije protokola 1. clana 1. koji se tice zaštite prava svojine.
Naravno, ni jedan zakon nije toliko dobar da ne bi mogao biti bolji, ali ce se njegovi eventualni nedostaci ukazati tek u predstojecoj primeni, pa ce prakticni problemi koji eventualno nastanu, uticati na njegovo poboljšanje i dogradnju.

LITERATURA

- dr. Obren Stankovic I dr Miodrag Orlic – Udžbenik Stvarno pravo, Beograd.

- Sl. glasnik RS”, br. 57/03 i 61/05

- Privredni savetnik 2003

- Duško Medic - Založno pravo, Banja Luka

- HTTP://PKS.KOMORA.NET

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »   

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD